Follow by Email

Monday, 29 August 2011

Zovem se Crvena


http://www.anaatanaskovic.rs/blog/zovem-se-crvena/
Ova priča ima nekoliko početaka. Recimo, slutnjiv dan. Ili, Orhan Pamuk. Ili, prijateljica mi pozajmljuje baš crvenu jelensku kožicu da obrišem svoje nove naočare sa debelim crvenim okvirom.
Da, slutnjiv dan. Takav je bio jutros. Onda odlučim da za grad obučem dosta crvenih detalja. To nije moj manir. Ni lakiranje noktiju na nogama nije moj manir, a još manje je “farbati” ih u crveno. Eto, i to sam počela, u ovim godinama. Svašta menjanja donesu.
Da, Orhan Pamuk. “Zovem se Crveno” u izdanju Geopoetike. Još kad Orhan nije ni bio tako čuven na ovim prostorima o njemu mi je pričao drug, tačnije o “Beloj tvrđavi”. Eto, ne pročitah. Jedna od onih knjiga koje stoje na virtuelnoj polici i čekaju red za čitanje. Ali sam zato “Crveno” pročitala čim je izašla. Da, bila je euforija oko te knjige, fama, priče su je pretekle i nisam odolela. I ne kajem se. Dobra je. Izuzetna. Oh, ta priča puna lepljivih boja, spora, mudra. Kasnije su počele da kolaju priče kako je prevod izuzetno loš i kako je delo zbog njega izgubilo mnogo. Onda, i drugi prevod “Zovem se Crvena”. Koji je bolji, da li neko zna? Da li neko može da popravi ako je suština izgubljena u prevodu? Ne znam. Meni se knjiga svidela i u prvom prevodu. Draga mi je i još zbog nečeg – baš zbog te euforije sa kojom je nastupila na naše tržište, jer se ispostavilo da je dobra. Sada imamo euforične nastupe knjiga iz inostranstva, ali sve češće su samo razbibrige. Pamuk nije razbibriga.
Slutnjiv dan.  I moji crveni detalji. Odlučila sam, danas se zovem Crvena. To je tako nesvojstveno meni. I sedela sam tako, ja, Crvena, na Trgu, u srcu Beograda, koje je često ludo i suludo.
Neko je besomučno i besno trubio u Kolarčevoj. Sparina. Žamori. Mene raduje crveno. Devojka u crvenoj bluzi kaže drugarici u prolazu “Apsolutno ništa ne osećam prema čoveku”,  glasno i uporno. Mačkaste naočare sa debelim crvenim okviro, tamnocrvena tašna-ruža i suknja sa svim nijansama, od bordo do bodre ružičaste. To je moj trenutak, ovde, sada, u ovom prastarom gradu koji živi na tankoj liniji spajanja starog i novog.
Odgovore ne znam sve. Znala sam, bar, kako se danas zovem.

Crvena1 300x225 Zovem se Crvena
Crvena2 300x225 Zovem se CrvenaCrvena3 300x225 Zovem se CrvenaCrvena4 300x225 Zovem se CrvenaCrvena5 e1314634362195 225x300 Zovem se CrvenaCrvena6 300x225 Zovem se Crvena

zovem se crveno Zovem se Crvena

2 comments: