Follow by Email

Friday, 16 September 2011

Pointy flats

Davno je bilo to vreme kad sam se otarasila štikli i zavolela baletanke. Preporodila sam se. Onda, u skorija vremena, počela sam da razmišljam i o njihovoj špicastoj varijanti. Elegantnije su. Izdužuju pojavu. A udobne. Naravno, ta ideja nije pomerila osnovnu ideju zaobljenih baletanki, samo je dodala čaroliju. I, kao što to obično biva, kad promišljam o njima, stvari se i materijalizuju. Videla sam na jednoj divnoj modnoj revijij savršene lakovane cipele na jednoj dami. Kad sam posle pitala prijateljicu spisateljicu da pita vlasnicu (pošto su jako bliske) koje su cipele u pitanju, dobijeni odgovor je glasio Prada. Dobro, rekoh, bez napuštanja ideje.
I, sinoć, posle posla krenuh u grad. Ređe to činim sada, kad radim na projektima punom parom, jurim kući da ozbiljno radim. Slične, savršene. Ima i broj (čuveni broj 38!). Odluka je pala, sutra pre posla ih kupujem. Međutim, znajući koliko je opasno prepustiti broj 38 sopstvenoj sudbini, krenula sam jutros. Bez doručka. Obukla sam jedne od novih Esprit farmerki (kako je važno imati dobre farmerke na sebi, ostalo može da se po njima složi i one vladaju svim), ležernu tanku roze majicu sa šljokicama na ramenima i ciklama NY baletankice. Naravno, mala Mona štepana tašna. Dve jake stvari i dve ležerne. Savršeno. Dobro, i Jackie Ohh naočare, one se podrazumevaju. One su i stare i mlade, u zavisnosti kakav je ostatak kombinacije.
Uzbrdo, najstrmijom ulicom na svetu, Balkanskom (obratite pažnju na butik MS u njenom podnožju) koja se tako loše slaže sa mojom astmom.
Posle, uzela burek u pekari Anđelko, nikad ga nisam probala iako godinama o njemu slušam (i nije nešto pravo da vam kažem) i odnela ga kući.


Cipele kupljene jutros su na poslednjim slikama.



No comments:

Post a Comment