Follow by Email

Sunday, 9 October 2011

Time travel

Nedavno me je draga osoba pitala ono klasično radoznalo pitanje (ali ipak uvek tako sveže i zanimljivo) - da li bih volela da putujem kroz vreme i da li bih putovala u prošlost ili budućnost? Kad sam ja u pitanju, naravno, uvek glasam za prošlost. Taj sam tip, Saturn na MC-u, ljubav prema istoriji, istorijskom, arheološkom, kopanjima po arhivama...mnogo je lepše nego zavirivanje u ono šta će biti. Svoj sopstveni futur sam stvorila u mislima, a opšti čovečanski me ne zanima više od prošlog.
Onda je usledilo konkretnije pitanje. Koje tri ličnosti bih, kad bih morala da biram, sada posetila? Kojim bih događajima prisustvovala, gledajući ih sa strane? Sa kim bih razgovarala?
Našla sam se u jednoj od onih situacija kad morate da nabrajate, a nikako vam ono što najviše volite ne pada prvo na pamet. Tako uvek biva, ono što najdublje znamo mi, u stvari, živimo, ušlo nam je u krv, nije na površini i spremno za citiranje (kad smo kod citiranja, nemam ništa protiv, ali baš kao što rekoh, pravo znanje se živi i primenjuje, a kada ga znaš napamet, kada ga iznosiš "sirovog", još uvek nije sišlo u želudac i u najdublji sloj kože, još uvek je van tebe.  I tako, kad nešto mnogo voliš, ne dolazi "na prvu loptu" kao odgovor, nego zastaneš, da ga izvučeš iz svih džepova.
Doduše, prve osobe sam se odmah setila, jer njega "srećem" skoro svakodnevno, slušam njegovu muziku. Volfgang Amadeus Mocart. Neću sada da opisujem ljubav prema tom čoveku i njegovoj muzici, zaslužuje posebne tekstove. 
Kod Mocarta sam zastala i razmišljala, ali se nisam mogla setiti sledeće osobe. Ima toliko duša koje su živele u prošlosti koje bih volela da upoznam, pravi roj likova, ko će uspeti da izdvoji još samo dve? Sužavanje izbora = težak izbor.
Onda mi je draga osoba pritekla u pomoć, tj. pitala sam ja njega i njegov odgovor mi se toliko dopao da sam počela da se pitam kako se ja u trenutku nisam setila...Da, zaista, volela bih i ja da posmatram Hristovo vreme i da mogu da slušam njegove govore okupljenom narodu, gledajući sa strane. 
Ta zamisao je bila i jeste toliko velika da sam opet zastala, sada još više. Nisam mogla da navedem treću osobu. I tako je ostalo.
Sutradan sam se setila treće osobe.
To sam ja.
Volela bih da mogu da vidim sebe u detinjstvu, da posmatram sebe kao dete, da vidim sve događaje kakvi su bili, da razgovaram sa detetom koje je bilo i jeste ja. 
Gledala sam ovu fotografiju koja stoji na ekranu mog mobilnog telefona i topila se od sreće. Koliko god da je bilo bolno (a bilo je neizmerno), detinjstvo mi je drago. Volim i to doba, sedamdesete. Gledam sebe i sa fotografije prepoznajem osobine koje i dalje imam. Sve je to čudesno.


Onda sam krenula da razmišljam modno i shvatila da su mi, recimo, ovakve rolke i dalje imperativ. Crne, uske, dobro krojene, glatke...Pogledajte tu jednostavnost sedamdesetih. 
Kada se pomisli na taj istorijski period, obično se misli na velike kragne i hipi modu. Najiskrenije, hipi moda nikad nije bila my cup of tea. Znate da prođemo kroz nošenje svega i svačega dok se ne nađemo, i to je u redu. Nosila sam ja naramenice osamdesetih i podvrnute rukave i nogavice i šta sve ne, ih! Sad ni za živu glavu. Ali, hipi, nikad. Možda, u detinjstvu, jedna košulja sa etno motivima, ali kasnije, ne. Ali, poštujem ljubitelje.
No, sedamdesete odlikuje još nešto, sasvim suprotno od hipi fazona - pročišćenost. Volim je! I njoj se, u stvari, već godinama vraćam. Ne samo konkretno stvarima i modelima iz sedamdesetih, već opštem utisku čiste jednostavnosti.
Pogledajte atmosferu, slaganje linija, opšti utisak na ovim slikama iz 70-ih (birala sam uglavnom baš 1973-u), ne samo modele kao modele.

Pošto uvek volim da pomešam modu i književnost, a glavna tema je putovanje kroz vreme (kako je divno sećanja i utiske doneti sa puta u prošlost u sadašnjost, raspakovati ih i uživati u njiima), preporučujem neke knjige koje se tim fenomenom bave.
Najslavnije delo je, nesumnjivo, "Vremeplov" H.Dž.Velsa

Ova je naučna, nije beletristika, ali je svojski preporučujem, kupila sam je u NY, "Time Travel in Einstein's Universe" J.Richard Gott

Neprevaziđeni Tven i njegov "Jenki na dvoru kralja Artura". Od srca preporučujem.
Priznajem da nisam čitala ama baš ništa od Pračeta, a pišući master tezu sam se ludo zainteresovala. U "Night Watch" je, sad pročitah, opisano putovanje kroz vreme
Ne znam da li su ove knjige prevedene
Ali znam da ove jesu i da ih moram pročitati što pre : "Ajnštajnovi snovi" Alena Lajtmena i "Restoran na kraju vasione" Daglasa Adamsa (za nju ne mogu da nađem sliku naslovne na srpskom)

I tako, putujte kroz vreme kako umete i znate, putujte kroz sebe, pronalazite lepu odeću, pronalazite sebe, čitajte knjige. Sve je to stil.

5 comments:

  1. Ana, odličan post :) Zaista sam uživala čitajući ga od reči o reči, i prosto ne mogu da verujem da gledajući tvoju sliku kao dete, ja i dalje vidim to držanje koje imaš i danas, zaista neverovatno :)

    ReplyDelete
  2. Hvala ti, Cat! Nadam se da sam te inspirisala na razmišljanje.
    Držanje sam, ipak, čini mi se, učila, ali si me obradovala zapažanjem da ga primećuješ i na slici. Ovu sliku sam izabrala zbog poze, volela sam da poziram kao mala. :)

    ReplyDelete
  3. Great selection of inspiring photos!
    Take a look at my blog, and if you like it, follow me, I'll be waiting for you!

    Cosa mi metto???

    ReplyDelete
  4. baš si bila prva mala stylish damica:)
    i da, nasmeja me sa onim renesansno biće:) nećeš verovati koliko ljudima to često padne na pamet, ali to je zbog kose, taj sled asocijacija je uvek takav, nikada ne omane :)

    ReplyDelete
  5. Volela sam da poziram na fotografijama :)
    Jeste, zbog kose, ali ne samo zbog nje, i oči su ti renesansne.

    ReplyDelete