Follow by Email

Tuesday, 13 December 2011

Paloma Picasso

Detinjstvo sedamdesetih, najranija mladost osamdesetih...Ne bih da zvučim kao mnoge starije osobe kad krenu da hvale svoja vremena. Objektivno, bilo je tada čarobno. Ali, ja sam i generacija koja je u najboljim godinama kažnjena devedesetim.
No, nisam to htela da vam pičam, nikako.
Da počnem ponovo. Osamdesete. Časopisi osamdsesetih, čuvena "Ana", recimo. Jedna od obeležja svih tih strana je bila Paloma Pikaso. Reklame za njene parfeme, najviše. Pamtim ih kao da sam ih juče videla. Jarke boje. Jaka crvena i jaka plava. Paloma u klasičnim izdanjima, ali ipak neobično lepa. Spoj klasike i neobičnog. Ono što najviše volim.
Ovu sliku pamtim najviše. Paloma sama reklamira sebe i svoje proizvode. Genijalno, ona je bila jedna od prvih koja se toga dosetila - brendirati samu sebe.

 Oh, ta crvena koju ne volim baš nešto. Jednostavno, ne prija mi. Ali njoj tako dobro stoji. I cela kompozicija nije opterećena jako crvenom iako je ima podosta.

Paloma Pikaso je, naravno, ćerka čuvenog Pabla Pikasa. Dizajnerka parfema, modni i kozmetički znalac i business woman. Počela je kao dizajnerka kostima ali ju je mnogo interesovalo pravljenje nakita. Pravila je ogroman i upečatljiv nakit. Zbog toga ju je zapazio Iv Sen Loran, a u prvoj godini osamdesetih je počela da radi za Tiffany&Co. Veliki komadi nakita i upečatljiva crvena i dalje su ostali njen pečat. 
1984 je uplovila u parfemske vode i kreirala tada čuveni parfem "Paloma". Kutija je, naravno, bila u crvenoj boji sa malo krivudave crne. 
Onda je, čini mi se, nestala. Da, samo mi se čini, jer tokom spomenutih devedesetih nismo baš mnogo saznavali šta se dešava u svetu.
Čitam sada da je u dvehiljaditim okrenuta mirnijim bojama. Ne znam kako se sada "kotira" u svetu kozmetike, mode i parfema. Ali, sigurna sam da je njena legenda opstala. 
Opstala je asocijacija na snagu koju je slala eksponirajući sebe i dajući svoje misli publici. Ne volim baš sve iz osamdesetih. Ne volim prenaglašavanje, naročito one ogromne naramenice. Trebalo je da odraze žensku snagu koja kulja. Nosila sam ih, kao i svi, ali nikad više. Da, mogu reći za njih, nadam se nikad više.
I crvena i ja smo "u ratu". Juče sam, posle godinu dana, odlučila, ne znam čime izazvana da nalakiram nokte u crveno. Ipak ima nešto u toj crvenoj.

A Paloma Pikaso...Pogledajte tu snagu koja kulja iz pogleda, njoj nisu potrebne naramenice. E, to je prava snaga.


"Govorim tiho i nosim veliki nakit na sebi" možda bi rekla, možda je rekla. Ono što je stvarno rekla o nakitu je:
"Nakit nas ulepšava i čini da se osećamo sjajno, ali ako može da nas nasmeje, onda je još bolji".


3 comments:

  1. Iz nekog razloga, iz osamdesetih pamtim obrve, crvene karmine, konjske repice 'na stranu' i velike, plasticne mindjuse. Sjajna dekada zar ne? :)

    Nominovala sam te za Liebster Blog Award, vise detalja imas na http://novopecenadomacica.blogspot.com/2011/12/liebster-blog-award.html :)

    ReplyDelete
  2. Nije ona meni za mirnije boje, crveno, to je ona :)

    ReplyDelete
  3. malarija,hvala ti. Da,osamdesete su sjajna dekada.
    Cat, da, ona je crvena, ne mogu da zamislim nju sa sivom iako se to dešava.

    ReplyDelete