Follow by Email

Saturday, 24 September 2011

Leopardasto


Da mi je neko pričao da ću nositi ešarpu sa leopart printom, priznajem, rekla bih da se šali. Ne mislim samo na davna vremena, ta "šala" bi dosezala i do "skorašnjosti". Zaista ne znam da li mi se ideja svidela zbog suptilnog i sistematskog uticaja marketinga koji se odražava kroz predloge u časopisima i kataloge, ali ideja se u meni rodila malo pre ove sezone u kojoj animal print vlada. Recimo, nikako to ne mogu da kažem za snakeskin print koji je "moj" odavno, a sada je popularan. Ali, leopard je, mislim, fino nametnut u moje misli, ali, ne žalim se. Sada mi se dopada.
Ako pogledamo fotografije koje nam nudi internet, naći ćemo leopardastu ešarpu skoro svuda. Evo kako je nosi Dita fon Tiz

Sasvim drugačije, a opet lepo nosi ga i Nikol Riči

Ovakav način mi se baš dopada, nazvala bih ga "kad je tu, onda je tu", tj. ukusno je nositi jedan animal print detalj, ali kad je već tu, ovaj izgled ga potencira na izrazit, a opet ne preteran način

Kao i sve ostale odevne predmete, nositi animal print sa stilom znači ne dozvoliti im da oni nose nas.
Kad smo već kod leoparda, istraživala sam da li ima beletristike sa tim naslovom. Naravno, ima (ponekad mi se čini da su sve pojave i reči već iskorišćene za teme romana, zaista).
Recimo (ovo su uglavnom krimići i akcije)

Ovu bih preporučila "na slepo", klasik je (priznajem, tek sada sam je otkrila) - "Snow Leopard" Petera Matthiessena. Klasika u modernim spisima o prirodi. Srce Himalaja, potraga za čudnom životinjom.

I, dok smo još uvek "kod" leoparda, molim vas, pogledajte ovaj film. Kod nas je preveden kao "Nevolje sa bebom". Originalan naziv je "Bringing Up Baby". Keri Grant i Ketrin Hepbern i urnebesna komedija. Pravi klasik. Odličan scenario, vrhunska gluma, stara vremena, film kakav bi trebalo film da bude, romansa i komedija, crno-beli svet, leopard je veoma bitan u razvoju događaja.


Evo i mog delića od večeras...



Wednesday, 21 September 2011

Da li se stil može naučiti?


Verovatno nije slučajno što mi je jutros nepoznata žena na stanici rekla da sam lepa. Dok sam čekala tramvaj, razmišljala sam sa velikom dragošću kako sam još jednom zadovoljna svakim detaljem na meni. I onda je ona rekla. Kada smo takvi, onda drugačije hodamo, stojimo, gledamo. Bila sam zadovoljna celokupnom slikom jer je na svakom pojedinačnom delu izgleda bila usmerena moja pažnja.
Stil je pažnjaizrazzadovoljstvo sobom i svim stvarima na nama i oko nas uz dopuštanje da drugi idu ulicom i svojim životima onako kako oni žele. To kako drugi idu naokolo ne utiče na mene. Ne volim termin "modni zločin" nikako. Zločin? Preteška reč. Modni promašaj, možda, ali ni on ne može uticati na mene. Svoju pažnju usmeravam ka onom što mi je lepo, a svako je kreator svog sopstvenog izraza i privlači sličnosti.
Ako je promašen, da li se stil može naučiti? Neki ljudi jednostavno ne žele, njima je lepo u svom svetu i nema ni svrhe komentarisati ih. A ako se želi, da li se može? Može. Ali, mora da postoji osnova, zrno smisla i osećaja u samoj osobi da bi se stil mogao dograđivati. Znate kako kažu, u svakoj bajci postoji zrnce istine. E, to zrnce istine mora postojati u svakom ko želi da se nauči stilu. Rekla bih da su mi simpatičnije osobe koje su to svoje zrnce proširivale tokom vremena.
A da li se može naučiti književni stil? Da li se može naučiti pisanje?
Postoji automatsko pisanje, neki ljudi to postižu, kada pustite ruku da sama piše bez misli upućenih njoj, bez svesnog razmišljanja o tekstu, onda reči dolaze iz apsolutnog nesvesnog i skrivenog duhovnog. Jejts je pisao tako. Pošto sam "od drugačije vrste", takve stvari su mi teške, ali "dobijam" znakove u fizičkom svetu i oni mi pomažu u pisanju. Ili, recimo, dok pišem, samo se stvori osećaj za početno slovo sledeće reči, bez ikakvog razmišljanja, dođe kao deo melodije, dođe iz grla.
Zbog svega toga sam smatrala da se stil pisanja ne može naučiti. Iako sam, kako me je mudro podsetila jedna osoba, i sama u najranijem detinjstvu bila podučavana građenju lepo napisane rečenice. Da, tačno je to, ali se moja celost bunila, za sve umetosti postoje škole, jeste, ali za pisanje ne može postojati...Pravila koja vas uče kako da pišete kjige? Kako neko može da vam ulije stil u misli?
Sada sam manje radikalna, mada i dalje mislim da se sa pravim pisanjem rađa. Ali, pošto zaista podržavam uzrastanje u ličnom stilu (i sama sam ga učila tokom godina i ponosna sam na sve faze koje sam prošla), moram priznati da se neke "cake" u pisanju i mogu izučiti.
Čitala sam tokom leta i sada neke knjige o pisanju. Recimo, Eriku Džong i njenu "U postelji sa demonom". Prijatno sam iznenađena.

Sada sam završila knjigu Lorensa Bloka "Telling Lies for Fun and Profit", u njoj ima "caka" i uopšte nisu beskorisne.

Verujem da se i iz udžbenika profesora i pisca dr Miomira Petrovića "Kreativno pisanje, naratoloski pristup tekstu i kontekstu" može dosta naučiti

Našla sam staru knjigu u mojoj biblioteci u izdanju BIGZ-a, iz 1978, koju je još moj tata kupio "Pravi put i stranputice u pisanju" dr Dragiše Živkovića i setila se da sam je davno čitala. U školskoj biblioteci sam našla još stariju, "Snovanje i stvaranje" Dragana M.Jeremića, pristup pisanju i umetnosti iz "stare škole".
Dobro, priznajem, detalji se mogu naučiti, greške se mogu ispravljati, već ispisano nam mnogo može reći. Kao i u odevanju. Detalji se mogu naučiti, greške se mogu ispravljati, već nošeno nam mnogo može reći. Ali, mora postojati zrnce istine, istina u nama, koja uobličava celinu koja hoda onako kako želi, govori onako kako želi, drži torbu i olovku onako kako želi.

Stil smo, kad naučimo cake i detalje, mi sami, naša srž, naša stremljenja, naše strasti, naša učenja, naša duša.


Friday, 16 September 2011

Cipele u književnosti


Sećate se scene iz serije "Seks i grad" u kojoj Keri shvata da je mogla da kupi stan za novac koji je dala za cipele? Dobro, ja volim da trošim na skoro sve odevne stvari, nemam fetiš cipela toliko izražen, ali...kupujem ih...pa...dosta.
Sada me zanimaju knjige u čijem naslovu se pojavljuju cipele. Ipak su, zaista, jako bitne. One dosta određuju u jednoj kombinaciji. Na njima može da se "slomi" utisak.
A ovo istraživanje je jedna igra. Neozbiljna, na prvi pogled. Ozbiljna na drugi.
Dakle, šta sam našla (verovatno ima još dosta naslova):
1. "Plave cipele i sreća" Aleksandar Mekol Smit
Čitala sam jednu njegovu knjigu zbog preporuke, i to jednu od onih koje pripadaju "škotskom" ciklusu. Ne svide mi se baš. Tj. da budem iskrenija, nije mi se svidela. Čula sam da su je "afrički" ciklus bolji i čulniji. Kome li ova pripada?

2. "Licidarske cipele" Džoana Haris
Gledala sam film "Čokolada" rađen po njenom romanu i dopada mi se. E, sad, da li je samo zbog Džonija Depa? Ne, i priča je zaista lepa, zanimljiva. Verujem da je i roman "Čokolada" dobar. Ovo je sledeća njena knjiga.

3. "1,2 cipela se raspala" Agata Kristi
Legenda.

4. "Cipele pune vruće votke" Zahar Prilepin
Šta reći? Neke šmekerske priče. Nisam fan ruske književnosti pa bolje da i ne donosim sud.

5. "Cipele za dodelu Oskara" Melina Kamerić
Ovo mi deluje zanimljivo. Bar po kratkom prikazu. "Intrigantne, lako čitljive, i iznad svega prepune okrepljujuće životne energije, egzistencijalnog vitalizma, humora, tragike svakodnevice i muško-ženskih odnosa, priče Meline Kamerić spadaju u vrh bosanske proze. " Zanimljivo je što su debitantske, to ima dozu draži. Ako jesu lako čitljive, još jedan plus.

6. "Cipele vranog konja" Milutin Pavlov
Još jedna od ne tako poznatog autora, možda i tu ima neke draži, kad se zasitimo prepoznatih. Mada, kad čitam prikaz i predstavljanje knjige, deluje pomalo patetično. Možda grešim dušu.

7. "Crne cipele" Oto Oltvanji
Hm. Čitala sam. Jedna priča ovog autora me je u davna vremena očarala. Roman - za ljubitelje tog skupa žanrova verovatno jako dobar. Ja bih rekla - može i bolje, s obzirom na potencijal, maštu, obrazovanje i stav pisca. Nadam se da je u drugoj knjizi više opravdao sebe.

8. "No Shoes, No Shirt, No Spells" Rose Pressey
Koliko vidim, još jedan chic lit, za plažicu ili terasicu, ako vam se ćefne.

9. " U sestrinim cipelama" Dženifer Vajner
Po romanu je snimljen film u kome glumi Kameron Dijaz. Chic lit, možda za nijansu bolja od prethodne. Možda bih radije gledala film. Možda ipak ne. Mogla bih da je pročitam u razbibrizi.

10. "Shoe Done It" Grace Carroll
Zanimljivo deluje najava. Razbibriga again, ali ok, možda i najintrigantija iz te klase. Evo najave: Rita Jewel has a dream job selling fabulous clothes and accessories to the socialites of San Francisco at Dolce's Boutique. But when a pair of heels becomes a clue in a murder, Rita finds herself engaged in a high- end crime of fashion.

11. "Italian shoes" Henning Mankel
Još jedan krimić (pored chic lita najzastupljeniji žanr kad su cipele u pitanju). Deo najave: crime series starring Swedish policeman Kurt Wallander. This time he tells the story of a lonely old man living alone on an isolated island. Ne znam. Nešto me odbija ovo lonely.

12. "Shoe Addict Anonymous" Beth Harbison
Još jedna imitacija "Kupoholičarke", if I dare say. Jedna od onih knjiga iz poplave. Možda, kad mi je stvarno dosadno. Šareniš. Što da ne, nekad.

13. "Shoes To Die For" Laura Levine
Još jedan šareniš sa predominantnom roze, samo mi nije jasno kako je ovde "uklopljena" Džejn Ostin. Jeste li primetili koliko je "korišćena" u poslednjoj deceniji? Mnoooogo! Ovde je podnaslov "A Jane Austen mystery". E, svašta.
Možda, opet, nekad, kad imam očiglednu potrebu za šarenišem (nisam odavno). Roze naslovnica je idealno smišljena, privlači nas žene, večito gladne.

14. "All Gods Children Need Travelling Shoes" Maya Angelou
Ovo deluje ozbiljnije. Here, this American poet, actress, civil rights activist and TV producer-director recalls her pilgrimage to Ghana in the early 1960s.

15. Ovakvih ima stvarno puno - nebeletristika, istorijati mode, analize cipela i tako to.

16. "Život u tesnim cipelama" Dušan Kovačević
Njega ne treba posebno predstavljati. Fraza od rečenice, ali tako je.

17. "Kraljica cipela" Ana Dejvis
Pariz, lude dvadesete godine prošlog veka. Ženevjev Šelbi King, glavna junakinja ovog romana, mlada i lepa engleska aristokratkinja, udata za bogatog Amerikanca, dušom i telom zaronjena je u boemski život Monparnasa.

18. "Cipele buvine boje" Ljubica Arsić
Priznajem, prvi put čuh sad za ovu knjigu, iako mi je autorka poznata

19. "Cipele druge žene" Adel Parks
Ovu naslovnicu sam viđala po knjižarama. Poznata mi je.

20. Nego, kad smo već kod cipela...A kad ih ne obujemo? Dolazimo do...Sećate li se knjige "Bosonogi i nebo" Brane Crnčevića? Ja se sećam samo naslova i nekih detalja. Drvo je tu bilo bitno, zar ne? Ne mogu da kažem da me za tu knjigu vežu baš lepa sećanja, nešto mi tada nije "legla". Može biti da bi mi se sada svidela. Pogledajte ovaj dizajn sedamdesetih. Malo je creepy, ilustracije su bile takve.




Pointy flats

Davno je bilo to vreme kad sam se otarasila štikli i zavolela baletanke. Preporodila sam se. Onda, u skorija vremena, počela sam da razmišljam i o njihovoj špicastoj varijanti. Elegantnije su. Izdužuju pojavu. A udobne. Naravno, ta ideja nije pomerila osnovnu ideju zaobljenih baletanki, samo je dodala čaroliju. I, kao što to obično biva, kad promišljam o njima, stvari se i materijalizuju. Videla sam na jednoj divnoj modnoj revijij savršene lakovane cipele na jednoj dami. Kad sam posle pitala prijateljicu spisateljicu da pita vlasnicu (pošto su jako bliske) koje su cipele u pitanju, dobijeni odgovor je glasio Prada. Dobro, rekoh, bez napuštanja ideje.
I, sinoć, posle posla krenuh u grad. Ređe to činim sada, kad radim na projektima punom parom, jurim kući da ozbiljno radim. Slične, savršene. Ima i broj (čuveni broj 38!). Odluka je pala, sutra pre posla ih kupujem. Međutim, znajući koliko je opasno prepustiti broj 38 sopstvenoj sudbini, krenula sam jutros. Bez doručka. Obukla sam jedne od novih Esprit farmerki (kako je važno imati dobre farmerke na sebi, ostalo može da se po njima složi i one vladaju svim), ležernu tanku roze majicu sa šljokicama na ramenima i ciklama NY baletankice. Naravno, mala Mona štepana tašna. Dve jake stvari i dve ležerne. Savršeno. Dobro, i Jackie Ohh naočare, one se podrazumevaju. One su i stare i mlade, u zavisnosti kakav je ostatak kombinacije.
Uzbrdo, najstrmijom ulicom na svetu, Balkanskom (obratite pažnju na butik MS u njenom podnožju) koja se tako loše slaže sa mojom astmom.
Posle, uzela burek u pekari Anđelko, nikad ga nisam probala iako godinama o njemu slušam (i nije nešto pravo da vam kažem) i odnela ga kući.


Cipele kupljene jutros su na poslednjim slikama.



Thursday, 15 September 2011

Jackie Ohh

http://www.anaatanaskovic.rs/blog/jackie-ohh/
Oh, ovo je moja velika inspiracija...
Pre neki dan, juče mislim, reče mi jedan đak da me je letos video u prevozu sa velikim naočarima "zunzarama", tako nekako reče on. Eh, nikako to nisu samo velike naočare, pogotovo nisu one koje liče na moderne koje zaista liče na oči muva. Mladost ne zna, i ne mora da zna, naročito dečačka, ali ja znam. To su moje Jackie Ohh  naočare! Veliki stil. Veliko skrivanje, ono pravo damsko. I idealne za moj oblik lica, gle slučajnosti. Oh, kako volim moje Ray Ban Ohh! Tako dopunjujuće. Tako moćne...

A one su samo deo velike priče o Džeki Kenedi, one koja je umela da bude dama, da bude prava, da bude jednostavna i jednostavno ono što jeste. Ne vredi ni preterivanje u ukočenom držanju, ne vredi insistiranje, ne vredi kinđurenje, ne vredi precenjivanje. Dama je spoj uspravnosti i ležernosti, znanja i spontanosti.
Ne mogu da se zasitim njenih slika. Ne mogu. Tako je takva.

Ovih dana je Džeki O. ponovo u žiži. Opet nešto povezano sa mnom - knjiga. Naime, objavljena je knjiga sa bivšom prvom damom Amerike Žaklinom Džeki Kenedi. Knjiga „Žaklina Kenedi: Istorijski razgovori o životu sa Džonom F. Kenedijem” u prodaji je od 14. septembra.

Reč je o knjizi intervjua koje je Džeki Kenedi dala istoričaru Arturu Šlezingeru Mlađem ubrzo pošto je njen suprug ubijen u novembru 1963. godine. Knjiga je sastavljena od osmočasovnog intervjua, koji je Džeki Kenedi dala pomoćniku u Beloj kući, pod jednim uslovom - da se sadržaj ne objavi mnogo godina posle njene smrti. 


Teme su varirale od čitalačkih navika njenog supruga do invazije u Zalivu svinja na Kubi, do zbijanja šala na račun pretnji da će biti ubijen. (b92.net)
Uz knjigu se može kupiti i video zapis intervjua. 

 Tako moderna i u sadašnje vreme - knjiga plus zapis. Uvek moderna. Uvek ista. Volela bih da je čitam i slušam.
I u ovoj knjizi. O njenoj mladosti.

Ili u ovoj

(ovo je stvarno interesantna knjiga pošto je Džeki bila  urednik raznih izdanja).