Follow by Email

Sunday, 23 October 2011

Elegancija

U petak sam nosila jedan od tri para farmerica koje sam letos kupila radnji Esprit. Sva tri para su bila krojem neočekivana za mene sadašnju, jer nekoliko godina unazad sam nosila samo skinny jeans. Od kad sam se u njih zaljubila, bile su neprikosnovene!!!!! I, onda, jedan letnji dan, DC, ja odlučila da kupim straight farmeke, i "završim" sa tri para, jedne su straight, jedne malo širi straight i jedne su boot cut. S a v r š e n e  su sve tri! Savršene. Nisam uopšte subjektivna, Esprit jeste moja omiljena radnja, ali zaista na osnovu pravog iskustva, ne zbog imažerije brenda (u današnje "brendovsko" vreme dosta je moguće postići reklamom).
I, tako, nosim ja u petak baš te boot cut Esprit farmerice, obula sam i braon čizme koje sam "oživela", bile su zapostavljene baš eonima
 i razmišljam kako ću ih i na leto nositi, verovatno neće suvereno vladati skinny model, zamišljam kako će idealno ići uz neku ležernu obuću, udobnu, i malo šireg kalupa (kao što su Grubin sandale ili nešto slično) i setim se jedne ocene moje kombinacije dana u kojoj su "igrale" spomenute sandale, u kojoj je ocenjivačica navela da je kombinacija loša jer sandale nisu elegantne.
Ne slažem se.
Zašto? Kako?
Dobro, slažemo se svi da se u obući i odeći koja je a priori elegantna može nesumljivo elegantno izgledati. Kada obujete ove
možete biti prilično sigurni da ćete biti elegantni. No, postoji "ali". Neko može obuti ovakve cipele i ipak ne izgledati elegantno. A neko može i u širokim, šljampavijim sandalama izgledati elegantno.
Zašto? Kako?
Eleganciju uglavnom ne možemo kupiti. Možemo je odabrati u moru ponuda (sada su sezone sve kraće i češće, postoje polu-sezone i mislim da se i proizvođači teško snalaze u tom zamešateljstvu, šta je stiglo, šta će pristići, pretrpani smo), ali samo na osnovu naše unutrašnje elegancije. Tj. otmenosti. Više mi se sviđa ta "naškija" reč.
Otmenost. Rafiniranost. Ona je u stavu, u prstima, u pokretu, u držanju vrata, u ramenima. Ali, nikako nije u držanju vrata uspravnim na silu, nikako nije u podignutom nosu, nije u preterivanju, u dokazivanju i pokazivanju ("gledaj, ja ovako otmeno, a u stvari napadno nosim torbu, držim ruke, sedim..."). Nije u trudu da se sedi elegantno. Rafiniranost je u opuštenosti i jednostavnosti. Biti sam sa sobom u skladu i znati ko si, šta su tvoje vrline i mane, biti pomiren sa tim. Ujutru, kad ustaneš, voliš svoj lik u ogledalu, igraš se malo, čas si smerna, čas si mračna, pogledaš se "ispod oka" i značajno. Biraš. Biraš svet oko sebe, znalački, ljude, odbaciš one koji te guše, iako je to bolno, odbaciš viškove u svakom pogledu. Gradiš. Uvek gradiš, uvek učiš, ništa nije "na kraju krajeva". Onda, tako "skockana" mislima, odlukama, stavovima, željama i znanjima kreneš u grad, bilo gde. Onda će korak biti otmen. 
Ako neko nije elegantan u svojoj duši, u prvom jutarnjem odrazu u ogledalu, u mašti, u zamišljanjima, u odabirima, neće mu baš mnogo pomoći elegantne cipele. One su tu da produže odraz iz ogledala, da ga raskošnije opišu. One su naš izbor. Ako hoćemo. I lepe su. I lepe su dugačke čizme. I lepe su mnoge haljine. Ali, elegancija je svetlucava stvar, ona prvenstveno kreće iz dubine nas, pa se ocrta, kroz energiju koju odašiljemo, na našoj koži, licu, u očima, u osmehu, u grimasama, u govoru, stavu, boji glasa, intonaciji, koraku, jednostavnosti ili "nejednostavnosti". Tek onda govori odeća.

Šta o eleganciji kaže literatura?
Našla sam

I...nađite svoju sopstvenu eleganciju. Prhka je, da, ali i moguća.


Thursday, 20 October 2011

Isidora i moda

Vratimo se na čas u prošlost. Ukoliko želimo da istražujemo ime Isidora, setićemo se prvo Isidore Sekulić

Nisam mogla da pronađem mnogo veza koje upućuju na njena modna interesovanja, ali ono što je važno je da je naša čuvena književnica, recimo, doktorirala u Nemačkoj, govorila nekoliko klasičnih i devet savremenih jezika, bila akademik. Važan je i njen melahnolični, instrospektivni stil. Sećam se da smo kao lektiru čitali "Pisma iz Norveške". Priznajem, tada su mi bila isuviše skriveno setna i spora. Možda bih ih sada zavolela (koliko ima ovih mojih književnih "možda"...i kad ću stići da ih ponovo udahnem, pored toliko novih knjiga i mojih ličnih angažmana?). Čitala sam, posle školskih i studentskih dana njenu knjigu "Đakon Bogorodičine crkve". Nju sam čitala u specifičnom momentu sopstvene duhovnosti, skoro potpuno kanonskom, i prijala mi je. Bliska su mi osećanja koja je Isidora izrazila u tom romanu. U sadašnje vreme su skrajnuta, nisu moderna, ređe se danas naleti na čestitost, posvećenost, čuvanje obraza, odricanje. Ipak, to je jedna od onih knjiga koja je prošla, znam da neću poželeti da je čitam ponovo. A "Pisma iz Norveške", eto, želim. Baš da vidim kako bi mi sada "došla" njihova sporost, skromnost, njihov melahnolični korak. Možda uopšte nisu kakvim ih opisujem, ali ja nosim jedan razvodnjen utisak, zaista dalek. Vreme je da probam ponovo.

Ne znam kakav je odnos Isidora Sekulić imala prema modi, rekoh. No, pogledajmo  fotografiju
Spisateljica je obučena u skladu sa modom tog vremena, to je jasno. Ali, izdvojila bih jednostavnost kojom odeća odiše. I za to doba, karakteristično za celokupnu jednobojnost, ovde se oseća jednostavnost, ona laka, znalačka. Njoj težim.

Setimo se i Isidore Dankan, čuvene plesačice i žene Sergeja Jesenjina. U stvari, pravi oblik imena je "Izadora", a to su dva lista sa iste grane. Ona je "rodila" moderni ples i na tome joj hvala. Ne volim puno pravila u plesanju. Volim slobodu izraza. Njena autobiografija "Moj život" je svakako na spisku knjiga koje bih volela da čitam.
A moda i Isidora Dankan? Verujem da joj je poklanjala mnogo pažnje i da je njena suptilna i umetnička duša volela da se izražava i kroz izgled. Da, jeste, ceo njen život je bio performansa i itekako se izražavala i modom. U Parizu je šetala u rimskoj togi i rimljankama, obožavala je rimsko purpurnu boju, a u Nici su je prepoznavali po raskošnim ešarpama i šalovima jarkih boja i ogromnih nabora.

Znamo da je volela svilene ešarpe. Znamo i da je bila njihova žrtva, žrtva mode. Naime, Isidora je platila danak modi. Njena dugačka, rukom oslikana svilena Roman Čatov ešarpa se upetljala u zadnju osovinu sportskog automobila kojim se vozila. Šal je bio ogroman, delimično obavijen i oko njenog tela, njegove boje su se prelivale i bio je divan, ali ju je, zapetljavši se o automobil, zadavio.

Boravili smo u prošlosti a sada je vreme da se vratimo u sadašnjost, konkretnije, ipak u prošlost, ali skorašnju, i to onu koja će nastaviti da živi. Sinoć je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu ( u okviru Herbafast Fashion Selection-a) bila predstavljena modna revija novog brenda ID ezoterik, čije su kreatorke i idejni tvorci Dragana Grnčarski i Isidora Bjelica.

Isidora Bjelica, spisateljica našeg doba, često se bavila modom u svojim delima i poznato je da je u nju zaljubljena. Napisala je "Bibliju za kupoholičarke", "Moj deda Luj Viton", "Magiju šešira", objavila je roman "Kako s muškarcima" koji je napisan na haljini. Videla sam je jednom u njoj, dok se još nismo poznavale niti sarađivale, sa neizostavnim šeširom. To je zaista bila zanimljiva ideja. Volim sve što je u vezi knjiga, pa me je tako i knjiga na haljini oduševila. Volim i kada se piše o modi i kada se knjige i moda spajaju u jedno. Volim kada se o modi piše i znalački i koketno i šaljivo i iskreno i prožimajuće i konkretno i praktično i sa dubljim smislom. O "Luj Vitonu" sam pisala http://www.anaatanaskovic.rs/blog/knjizevnost/moj-deda-luj-viton-isidora-bjelica/ 

Baš tu ima konkretnog, praktičnog i prožimajućeg, znakovnog, ezoteričnog.
A ezoterično je "glavno" u Isidorinom novom projektu. Naime, u kolekciji ID ezoterik je "garderoba koja leči". Kako je u uvodnoj reči na reviji rekao poznati duhovnjak Ruben Papijan, već se stvaraju materijali koji će osećati naše telo i doprinositi mu da se bolje oseća. Nova era je pred nama, to oduvek govorim, i mislim da je to era nove duhovnosti. Isidora i Dragana su osmislile odeću od najfinijih materijala na kojima se nalaze kristali koji utiču na našu energiju, sopstvenim kristalnim tajnovitim životom. 
Moram priznati da mi se revija svidela i to ne kažem zato što Isidoru poznajem i sarađujem sa njom. Svidela mi se, prvo, osnovna ideja kada sam za nju čula, ali mi se svidela i "konkretno". Predstavljeni su ležernost, lakoća života i pokreta (naročito su mi se svidele "fino padajuće" pantalone) i dobra, pozitivna energija kao najbolja odbrana od svih loših uticaja.



A evo i mene, pre revije


Friday, 14 October 2011

Japan iliti zašto je instinkt uvek u pravu

Stvarno nije slučajno zašto počnete da volite određenu zemlju i pre nego što ste bili u njoj. Nazovimo to reinkarnacijom, karmom, istim energijama, spajanjima karaktera, kako god, ali "poklapanja" nas i određenih zemalja, kao da su pojedinci, postoji.
Tako ja (pored rodne Srbije, koja mi je "data" i koju, pored svega i svačega, neizmerno volim), volim najviše Veliku Britaniju i Francusku (mrtva trka), volim Njujork, imam u planu Egipat, koji me od detinjstva privlači...i...možda je moja top lista vrhunskih putovanja ispunjena, ali njoj se polako ali sigurno približava Japan.
Objasniću vam zašto kroz opis moje saradnje sa japanskom ambasadom pre, za vreme i posle intervjua sa Njegovom ekselencijom Tošiom Cunozakijem. Dakle, poslovnost, tačnost, prijateljska nastrojenost, preciznost, ozbiljnost, kultura, tradicija, poštovanje, gostoljubivost, perfektni profesionalizam. Sve. Sve mi se dopadalo tada, sve me je oduševilo i sve je tako suptilno i u isto vreme i snažno govorilo o toj predivnoj zemlji.
Nezaboravno iskustvo. Nezaboravno.
I zato ovaj post. Iz poštovanja. I podsećanja. I mene samu da podseti da nemam mnogo stvari inspirisanih Japanom, a trebalo bi. Moram to izmeniti. Imam štapiće za kosu, dva para, jedan sam samo jednom nosila. Imam jedan kimono-like odevni predmet. Na proleće ih, jednostavno, mora biti više. Kad procvetaju trešnje.
Ovo je taj odevni predmet
A definitivno moram nabaviti nešto u stilu Japana, naročito sam, tražeći slike za blog danas, postala ludo zaljubljena u mogućnost šivenja suknje sa prve ili druge slike. 














Ono što uskoro mogu da uradim je da čitam knjige povezane sa Japanom. Recimo, da se vratim Harukiju Murakamiju. Čitala sam jednu davno, možda tada nisam bila spremna za njenu ogoljenu jednostavnost, možda sada, posle svega, budem sasvim složna sa njim.

U pradavna vremena jedan čovek koga smatram prvim učiteljem života davao mi je knjige japanske haiku poezije. I danas pamtim jedan naslov, "Praznik salate" Mači Tavara (oduševljena sam bila njom!). I jednu antologiju, masivnu (mislim da je "Ne pali još svetiljku"). Masiv i tanane pesme, od nekoliko redova. Kaka vspoj. I "Zen priče" mi je davao. Prepisivala sam iz nje. Mogu im se vratiti!!!!

A mogu da pročitam i neku od ovih, sad me sve mami:
Memoari jedne gejše Artur Golden (kako je još nisam pročitala, ne znam)
Bušido, duša Japana Inazo Nitobe (knjiga o veštini)
Japanske bajke (bajke nije potrebno posebno predstavljati, a japanske nisam nikad čitala, čitala sam samo neke drevne kineske priče strave, i to sticajem okolnosti)
Japanska kutija Ivana Hadži-Popović (krimi roman, ali deluje zanimljivo)
Japanski vrtovi (knjiga o arhitekturi japanskih bašti, od onih ne većih od činije za povrće do onih prepunih kamenja)
Japanski mačevi (još jedna o veštinama)
Istorija Japana, prevod grupa autora (osnove)
Japan za početnike Dragan Milenković (zanimljiva studija, mnogo želim da je pročitam od kad se pojavila 2007.)
A Year in Japan Kate T. Williamson ("akvarelski" dnevnik)
Japanland, a Year in Search of Wa Karin Muller (još jedan intimni prikaz kroz dnevnik)

Srešćemo se, svakako, Japan i ja još mnogo puta. Ima razloga. Ima lepote. Ima spajanja.






Sunday, 9 October 2011

Time travel

Nedavno me je draga osoba pitala ono klasično radoznalo pitanje (ali ipak uvek tako sveže i zanimljivo) - da li bih volela da putujem kroz vreme i da li bih putovala u prošlost ili budućnost? Kad sam ja u pitanju, naravno, uvek glasam za prošlost. Taj sam tip, Saturn na MC-u, ljubav prema istoriji, istorijskom, arheološkom, kopanjima po arhivama...mnogo je lepše nego zavirivanje u ono šta će biti. Svoj sopstveni futur sam stvorila u mislima, a opšti čovečanski me ne zanima više od prošlog.
Onda je usledilo konkretnije pitanje. Koje tri ličnosti bih, kad bih morala da biram, sada posetila? Kojim bih događajima prisustvovala, gledajući ih sa strane? Sa kim bih razgovarala?
Našla sam se u jednoj od onih situacija kad morate da nabrajate, a nikako vam ono što najviše volite ne pada prvo na pamet. Tako uvek biva, ono što najdublje znamo mi, u stvari, živimo, ušlo nam je u krv, nije na površini i spremno za citiranje (kad smo kod citiranja, nemam ništa protiv, ali baš kao što rekoh, pravo znanje se živi i primenjuje, a kada ga znaš napamet, kada ga iznosiš "sirovog", još uvek nije sišlo u želudac i u najdublji sloj kože, još uvek je van tebe.  I tako, kad nešto mnogo voliš, ne dolazi "na prvu loptu" kao odgovor, nego zastaneš, da ga izvučeš iz svih džepova.
Doduše, prve osobe sam se odmah setila, jer njega "srećem" skoro svakodnevno, slušam njegovu muziku. Volfgang Amadeus Mocart. Neću sada da opisujem ljubav prema tom čoveku i njegovoj muzici, zaslužuje posebne tekstove. 
Kod Mocarta sam zastala i razmišljala, ali se nisam mogla setiti sledeće osobe. Ima toliko duša koje su živele u prošlosti koje bih volela da upoznam, pravi roj likova, ko će uspeti da izdvoji još samo dve? Sužavanje izbora = težak izbor.
Onda mi je draga osoba pritekla u pomoć, tj. pitala sam ja njega i njegov odgovor mi se toliko dopao da sam počela da se pitam kako se ja u trenutku nisam setila...Da, zaista, volela bih i ja da posmatram Hristovo vreme i da mogu da slušam njegove govore okupljenom narodu, gledajući sa strane. 
Ta zamisao je bila i jeste toliko velika da sam opet zastala, sada još više. Nisam mogla da navedem treću osobu. I tako je ostalo.
Sutradan sam se setila treće osobe.
To sam ja.
Volela bih da mogu da vidim sebe u detinjstvu, da posmatram sebe kao dete, da vidim sve događaje kakvi su bili, da razgovaram sa detetom koje je bilo i jeste ja. 
Gledala sam ovu fotografiju koja stoji na ekranu mog mobilnog telefona i topila se od sreće. Koliko god da je bilo bolno (a bilo je neizmerno), detinjstvo mi je drago. Volim i to doba, sedamdesete. Gledam sebe i sa fotografije prepoznajem osobine koje i dalje imam. Sve je to čudesno.


Onda sam krenula da razmišljam modno i shvatila da su mi, recimo, ovakve rolke i dalje imperativ. Crne, uske, dobro krojene, glatke...Pogledajte tu jednostavnost sedamdesetih. 
Kada se pomisli na taj istorijski period, obično se misli na velike kragne i hipi modu. Najiskrenije, hipi moda nikad nije bila my cup of tea. Znate da prođemo kroz nošenje svega i svačega dok se ne nađemo, i to je u redu. Nosila sam ja naramenice osamdesetih i podvrnute rukave i nogavice i šta sve ne, ih! Sad ni za živu glavu. Ali, hipi, nikad. Možda, u detinjstvu, jedna košulja sa etno motivima, ali kasnije, ne. Ali, poštujem ljubitelje.
No, sedamdesete odlikuje još nešto, sasvim suprotno od hipi fazona - pročišćenost. Volim je! I njoj se, u stvari, već godinama vraćam. Ne samo konkretno stvarima i modelima iz sedamdesetih, već opštem utisku čiste jednostavnosti.
Pogledajte atmosferu, slaganje linija, opšti utisak na ovim slikama iz 70-ih (birala sam uglavnom baš 1973-u), ne samo modele kao modele.

Pošto uvek volim da pomešam modu i književnost, a glavna tema je putovanje kroz vreme (kako je divno sećanja i utiske doneti sa puta u prošlost u sadašnjost, raspakovati ih i uživati u njiima), preporučujem neke knjige koje se tim fenomenom bave.
Najslavnije delo je, nesumnjivo, "Vremeplov" H.Dž.Velsa

Ova je naučna, nije beletristika, ali je svojski preporučujem, kupila sam je u NY, "Time Travel in Einstein's Universe" J.Richard Gott

Neprevaziđeni Tven i njegov "Jenki na dvoru kralja Artura". Od srca preporučujem.
Priznajem da nisam čitala ama baš ništa od Pračeta, a pišući master tezu sam se ludo zainteresovala. U "Night Watch" je, sad pročitah, opisano putovanje kroz vreme
Ne znam da li su ove knjige prevedene
Ali znam da ove jesu i da ih moram pročitati što pre : "Ajnštajnovi snovi" Alena Lajtmena i "Restoran na kraju vasione" Daglasa Adamsa (za nju ne mogu da nađem sliku naslovne na srpskom)

I tako, putujte kroz vreme kako umete i znate, putujte kroz sebe, pronalazite lepu odeću, pronalazite sebe, čitajte knjige. Sve je to stil.