Follow by Email

Wednesday, 25 January 2012

Najlepša Ana Karenjina


Promenila bih spisak obavezne lektire za srednju školu, definitivno. Jednostavno, nije prirodno da se složena dela čitaju u nežnim godinama.
Pri kraju sam čitanja "Ane Karenjine". Drugi put. Kada sam je čitala jer se moralo (nisam tada negodovala, odčitala sam je, kao i sve, i krenula dalje), nisam mogla da je osetim kao sada. Čitaš "tehnički", čitaš sa razumevanjem, ali život bi trebalo da razume, život, telo, doživljaji, iskustvo.
"Ana" mi je donela usporavanje, njemu odavno težim. Mir, dok čitam velikost, posvećenost. Ne žurim, uživam, pratim svaki piščev trag. Životno i spisateljsko iskustvo tek sada mogu da procene ovo delo. Jeste veliko.
Pisati tako pomno i znalački o naizgled običnom, svakodnevnom, porodičnom. Nema patetike i patologije, nema vanzemaljnosti. Pisati o tako mnogo životnih tema u jednom velikom skupu, duboko, a sasvim jednostavnim rečima, bez nadrealnih stilskih figura. Uloviti svaki titraj lica svog književnog lika, stvoriti tako razlučenu sliku pred sobom i onda je opisati detaljno, ponavljam, bez razmetanja igrama reči i prikrivenom poezijom. A opet biti jak, ne biti banalan, ne biti običan. Razumeti svoje likove, opisivati nijanse i bez fantaziranja. Biti iskren i dosledan! Biti realan, ali opisati i sve tananosti. To je Tolstoj.
Sada, kao što rekoh, u srednjim godinama i sa spisateljskim iskustvom mogu sve to zajedno da pojmim.
 Najznačajnije što se desilo tokom drugog čitanja je shvatanje koliko mi se dopada lik Ljevina. Priznajem, pri prvom čitanju nisam primetila ništa. Skoro ništa. Ne sećam se. Sećam se da mi je čitanje scena lova bilo dosadno. Sada sam pomno čitala i te redove jer i u njima je Ljevin brilljantno opisan, a on je jedan posvećen, zreo, dosledan, pravedan muškarac, pravi zaštitnik. On je stabilnost. On je prava vezanost, iskrenost do gole duše, on je večnost.
Gledam i istražujem ekranizacije ovih dana. Naravno, ni jedna ne može biti kao knjiga. Knjiga na ekranu je, često, instant zadovoljstvo. Slike promiču. Mogu biti zanosne, ali nikad kao zvuk okrenute stranice, kao predstave koje imamo o likovima, ne mogu izazvati istu ljubav. Da, ljubav. Danas sam čitala o Kitinom porođaju. I sve, sve je lepo, tako oblo, realno, duhovno, uzvišeno, sjajno. Znate kad vas zasvrbe suze u uglu očiju, od sreće, od milja, od razumevanja? Teško da to film može, ako ste već čitali knjigu i osetili njenu draž.
Ali, eto, radoznala sam, pratim, istražujem. Nisam videla ni jednu ekranizaciju u kojoj bih mogla da nađem tako složenog i lepog Ljevina. Neću ni da pokušavam. On postaje moj omiljeni književni lik. Zanimljivije mi je da istražujem Anu. To radim nekako bezbrižno, igram se. Ali, rezultat je sličan. Ne vidim baš dobre predstave Ane Karenjine na ekranima.

Želim da kažem koja mi je najlepša, odmah. Vivijen Li (1948). Da li je najuverljivija? Možda, verovatno. Prvo, da bi bila uverljiva kao Ana mora biti izvanredno lepa. Takva je. Mora imati crnu kosu, mora, ne dopuštam slobodu u ekranizaciji što se tiče izgleda ove junakinje. I mora biti i čudna i dražesna i slaba i moćna. Čini mi se da Vivijen Li to ima.
Ne znam zašto se toliko hvali uloga Grete Garbo. Cenim je, ali nikad nisam "padala" na njen šarm. Ne dopada mi se ni kao glumica ni kao ikona ni kao lik. Nešto je prenaglašeno u njoj, ne znam šta. Za Anu, tek. Ana ima strasti, ne pluta iznad svojih rečenica, izgovara ih strastveno! Greta Garbo mi je kao neka freska. Ana je punokrvna. 
I ponekad u ludilu.

Ovo je Ana (1935)? 
Ne, zaista.
Ovo je Ana? Tatjana Samoilova (1967)? Ne znam, nisam gledala, a volela bih da gledam neku rusku verziju. Na fotografiji mi deluje...oštro.
Ovo je Ana? Žaklin Bize (1985)? Ima "prikladne" oči. 
Ovo je Ana? Sofi Marso (1997)? Ona ima lepotu koja je i sirova i nežna, dopada mi se izbor, ali nešto fali malkice u glumi.
Ovo je Ana? Helen Mekkrori (2000)? Možda je akcenat na stabilnijoj glumi, to valja. Valja i to što su izabrali zrelost i oblost. Ana nije krhka, ali joj to ne smeta da bude prelepa. Ali, uz dužno poštovanje, u seriji ova glumica izgleda staro, umorno (a tek njen Vronski, može sin da joj bude).
Ovo je buduća Ana? Kira Najtli (2012)? Ja stvarno volim Kiru, prelepa mi je, draga, ali mislm da ona nikako nije za ovu ulogu. Mnogo, mnogo razloga.
Ipak, moj glas ide Vivijen Li, kao što rekoh, dok se ne pojavi ta prilično idealna. Jer, sasvim idealna je ona koju mi zamislimo čitajući.
I, setite se mojih reči. Ova knjiga mi je donela tako dragoceno u s p o r a v a nj e. 


5 comments:

  1. Težak izbor između Vivijen i GG... Ipak, odlučujem se za Gretu.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Eto drugačijeg mišljenja, ali, svakako, poštujem ga.
      Pozdrav!

      Delete
  2. Wonderful photos, I like them!!! This is such a nice post!

    Take a look and if you want we can follow each others: Cosa mi metto???
    Win an amazing dress of your choice up to £200, enter the Zeleb giveaway

    ReplyDelete
  3. "I mora biti i čudna i dražesna i slaba i moćna..." upravo sam vas dodala u favorite :)

    ReplyDelete