Follow by Email

Wednesday, 4 January 2012

Obožavam svoje ime


Obožavam svoje ime. Od kad znam za sebe. Odavno sam u nekim novinama našla značenje i poreklo imena Ana. Jevrejsko je i znači "milost". Dobila sam ga jer je tata tako želeo i hvala mu. Doduše, njegova zamisao je bila asocijacija na jednu zemlju, ali je, u stvari, ime toliko internacionalno da internacionalnije ne može biti. Obožavam ga. Kratko, efektno, otmeno i večno mlado u isto vreme. 
Sad baš razmišljam...ne znam, možda sam ja neki oblik Dorijana Greja, možda nikad neće postati apsolutno klasična dama od mene sa stalnim crvenim lakom i uskim cigaret suknjama do kolena (njih nikad nisam nosila i ne znam hoću li)...Ovih dana kada ne radim obožavam da šetam krajem u svojim uggsicama, sa neobaveznom punđom, čupavom kosom i Adidas trenerkom (klasika, crno-bela) gužvavo uvučenom u njih. Naravno, i gornji deo. I velike naočare. I večno sam mlada. Prija mi to. Nikad neću biti konstantno klasična i stalno ulickana. 
Nego, nije to poenta posta, odlutala sam malo.
Vraćam se na ime.

Nosile su ga i nose ga, zajedno sa mnom, mnoge poznate žene. Vladarke, balerine, poetese, sportiskinje...Ana je česta inspiracija za umetnost. Sveta Ana je majka Bogorodice. Pronašla sam zanimljivu knjigu na tu temu, rado bih je posedovala. Zove se "Čuvene Ane".
Ana Bolen, Ana Ahmatova, Ana Pavlova, Ana Frank, En Hatavej...
Računajući i Anu Bolen, osamnaest kraljica je nosilo isto ime. 
Mnogi bi rekli - prečesto. Ja kažem - baš mi je drago. Kažu da je često (ja nisam to iskusila u svojoj okolini), ali mislim da je veoma ekskluzivno iako je tako. Ne znam ni jedno ime koje je tako često a tako posebno u isto vreme.

A nije ni to poenta posta.

Razmišljala sam o imenu Ana u modi i došla do dve zanimljive osobe. Ana Vintur i Ana Sui. Priznajem, prva Ana mi je daleko inspirativnija za pisanje, pa ću kratko pisati o drugoj, da bih imala neograničenu i nečekajuću slobodu za prvu.

Ana Sui je čuvena američka dizajnerka koja je volela modu od najranijeg detinjstva i sekla slike iz časopisa. U visoku modu su je uvele Naomi Kembel i Linda Evanđelista, bolje rečeno, one su je ohrabrile da se u njoj oproba i početkom devedesetih Ana je imala svoju prvu reviju. Ono što karakteriše njene kolekcije i nesumljivo ostavlja utisak je ležernost. Ćudljiva ležernost, neobična, proizišla iz inspiracije šarenilom sveta, od buvljaka do ulične mode. Naravno, osmišljena, koncipirana, sa jasnim naznakama i omažima, ali uvek ležernost. 
Te iste 1991., kad je i imala prvu reviju, otvorila je i radnju u Sohou u Njujorku. Dopada mi se početna ideja koju je ugradila u izgled te prve radnje i koja odražava njeno razmišljanje o modi - retro u modernom, trag u sadašnjosti, igra, čak i uvrnuta, u profesionalnom pakovanju. Prva ja.

Na primer, ovako (dopadaju mi se prva i treća haljina):

A Ana Vintur!
Gledam je samo ovde kako je ozbiljna. Ovakva umem da budem ponekad, baš ovakva, naizgled namrgođena, surovo profesionalna. Strogo klasična, ozbiljna do iznemoglosti. Zabavlja me pogled na ovu sliku jer je odraz znanja i perfekcije.
Druga ja.

Ana Vintur je bezvremena urednica američkog "Voga". Britanka. Čini nam se da je još duže tamo, a zvanično je glavna od 1988. Večito nosi paž frizuru, ima dobar njuh za modne trendove, nikad se nije plašila da podrži mlade dizajnere. Čuvena je po čvrstom, autoritativnom, nepopustljivom, bezosećajnom pristupu ljudima. Otac joj je bio urednik "Ivning Standarda", iver ne pada daleko od klade. Počela je modno novinarstvo u Britaniji, onda u Americi pisala o uređivanju bašti i doma, vratila se kući gde je uspela da uđe u "Vog" i svojim sposobnostima zaslužila da se ponovo pojavi u Americi, i to u "Vogu", indeed. 

Smatra se da je jedna od najuticajnih osoba u modnoj industriji, ona koja predstavlja i postavlja trendove i zna unapred. I sama je lično modna ikona. Na početku karijere je nosila majice sa čuvenim farmericama, a onda se okrenula Šanel kostimu i kraćim suknjama. Najviše se, ipak, priča o njenim naočarima za koje je sama izjavila da su postale neka vrsta njenog oklopa.
Lorin Vajsberger je bila Anina saradnica u "Vogu". Pošto je otišla iz tog časopisa napisala je best seler "Đavo nosi Pradu" u kome je opisala Vinturovu kroz lik Mirande.
Ana Vintur je zaista postala nedodirljiva, hladna i neopisivo emotivno daleka za svoje saradnike. Mogu to da razumem. Jedna strana moje ličnosti je baš takva, i ponekad mi dođe da se pretvorim u nešto slično, ne da bih imitirala, već posle situacija na mom sopstvenom radnom mestu koje pokažu kakvi, nažalost, ljudi mogu biti. Možda je zaista rešenje biti u oklopu.
Ne mogu biti takva skroz, jer je ona druga neobavezna, otvorena i sasvim iskrena ja uvek tu, ali definitivno mogu da razumem glasine o Vinturovoj da ne voli ćaskanje na poslu (small talk) i opsesivni perfekcionizam. Kažu i da je gruba i da koristi "teške" reči. To ne opravdavam. Ali, niko nije savršen.
Novinar R.J.Katler, koji je bio u prilici da snima emisiju o njoj napisao je da je naučio mnogo od Ane Vintur. Recimo, sastanci se drže kratko (nikad mi nije bila jasna želja ljudi da se na sednicama, poslovnim sastancima i sličnom ponašaju kao da nemaju drugog posla, kao da nemaju svoj život, razvučeno, razmrljano, neefikasno), veruj svojim instinktima (od kad slušam svoje prve utiske retko kad grešim), ne osvrći se za prošlim, okruži se talentovanim ljudima (odbaci ljude koji ti ne prijaju, dodala bih i druži se sa kreativnim, pozitivnim, pametnim).
Strogi principi, ali, verujte, sa strogim principima se ne gubi vreme, već se ide ka ciljevima.
Upečatljiva ličnost, ne jedna od mnogih, već jedna jedina. Bez foliranja, ono što jeste, bez sentimentalnosti kad joj vreme nije, sa jasnim putevima ispred sebe. Bez gubljenja vremena na poslu sa osobama sa kojima nikad u privatnom životu ne biste gubili vreme, da se ne lažemo.
Bez lažnih prijateljstava na poslu kojih je, let us face it, gomila.
Zato mi se i dopada.
                                                             I zato je i ne vole
i vole


Dobar spoj, jer, kako reče Konfučije, nije dobro da me svi u selu vole. Dobro je da me vole dobri ljudi, i dobro je da me ne vole loši. Parafrazirajući njegovu misao ne mislim konkretno na Vinturovu. Mislim na nas.




7 comments:

  1. Ne želim da zvučim kao pokvarena ploča, ali divan post, i divno je upoznati konačno nekoga ko tako voli svoje ime :)

    ReplyDelete
  2. Odlican post,procitah ga u jednom dahu a slucajno naletih na tvoj blog...i sad mi je drago :) pozz

    http://embraceoffashion.blogspot.com/

    ReplyDelete
  3. moram da priznam da nikad nisam bila opcinjena svojim imenom, ali... nakon ovog fantasticnog posta, postajem i vise nego ponosna i u svoje ime zaljubljena Ana :)

    ReplyDelete
  4. Drago mi je. Istraži i videćeš koliko ima čuvenih žena sa ovim imenom. To nije slučajno :)

    ReplyDelete
  5. I couldn't really undestand anything but i loved the pictures haha

    xoxo
    http://jemenfousss.blogspot.com

    ReplyDelete