Follow by Email

Monday, 13 February 2012

Zovem se crna

Ne bih da počnem tekst zvaničnim objašnjenjima i teorijama. Mogu i da pogreše. Često čujem da nošenje crne odeće neminovno znači da je osoba u depresiji.
Netačno. Oh, itekako netačno!
Crna može da označava sasvim suprotna osećanja. Moć. Stabilnost. Uravnoteženost. Ne verujete? Mislite da se to može "postići" samo zvanično duhovnim bojama? Ljubičastom? Možda. Ali nije sve u zvaničnom i onom što piše u objašnjenjima. Ima nečeg i u unutrašnjem osećanju, onom neobjašnjivom, neuhvatljivom, onom sasvim ličnom.
Šta kaže nauka? Crna ne emituje niti reflektuje svetlost. Ona apsorbuje sve frekvencije. Ona simbolizuje...
Nosim ja boje (mada manje volim neke). Nosila sam ih baš sve ranije, od osnovne škole do...izvesnih perioda. I žutu i zelenu. I crvenu.
Sada, kada dođe proleće i zaljubljeno pređe u leto (proleće je lepa reč na mnogim jezicima, baš lepo teče...primavera, recimo) nosim druge boje. Ne volim više žutu i zelenu. Crvenu sam zavolela kao detalj. Ostale nosim, mada sam im promenila mesto (ne nosim više pantalone vedrijih boja). No, i u tim zaljubljenim momentima prirode ipak dosta nosim crnu boju. Crne pantalone, na primer, model kakav hoćete - kapri, sasvim ravne, one koje prate liniju bokova. 
Ali, kad dođe moja omiljena jesen u pratnji neminovne zime, onda crna vlada sasvim. Ja vladam njom. I dobro mi je u njenoj koži. 
Ko može da učini da se sve linije vašeg tela sklope i slažu, da im da ultimativnu eleganciju? Ko može da vam pomogne da kusnete večnost? Ko je i mističan i svečan i otmen i elegantan i jednostavan i dubok i zavodljiv i  rezervisan u isto vreme?
Crna.
Najbitnije je znati nositi crnu a da ne izgleda da ste tužni ili nemarni. Tu je ključ rešenja. Možete da probate da je nosite, ali samo ako ste u sebi postigli stabilnost, našli svoj centar i svoje bisere, rešili pitanja, oslobodili  onu koja jeste iz surovo svilenih čaura, onda će ispod crne odeće sijati vaša ličnost. Onda ćete je nositi moćno i samouvereno. 
Drugim bojama možete kamuflirati sve, od manjka samopouzdanja do manja znanja. U crnoj ste vi - vi i nema nikakve druge pomoći. U crnoj blista vaša unutrašnjost, slojevi proživljenog i probanog. U crnoj govori vaša zrelost. Pošten i iskren korak ka svom odrazu iza ogledala omogućava vam mnogo toga u životu. Mala, ali ne i nebitna stvar je nošenje crne onako kako joj dolikuje.
Zanemarimo na trenutak neosporno hvaljenu malu crnu haljinu. Setimo se crnog, dobro strukiranog sakoa. Crnih, dobro krojenih pantalona. Mantila. Crnih cipela. Crne rolke koja fino prianja uz telo. Osvežite ih samo jednim komadom nakita - zlato, srebro, štras, cirkon. Podrazumeva se da znate ko ste. I, videćete rezultat.
Njega ne mogu da opišu enciklopedije. Niko ne može savršeno da opiše miris, zvuk, pokret. To su višedimenzionalni oseti, a reč je dvodimenzionalna. Ali zato vi možete u svom crnom skladu da prođete ulicom kao što retko ko ume. Vaš prolaz neće biti zapisan u enciklopediji, ali će biti zapisan u tlu, vaš bat će osetiti dubina zemlje i urezati još jedan god u svoje blago lice.




U kulturi Japana crna je simbol plemenitosti i plemstva, zrelosti i iskustva. Zaista je tako (u Japanu se mnogo, mnogo zna, svakim danom to sve više potvrđujem). 
Naravno, ni sa čim se ne preteruje, pa ni sa moćnom crnom. Ne volim nokte obojene u crno, recimo. Nije mi elegantno. Ne volim ni kostimiranje (oblačenje u goth fazonu). Ne volim isticanje, ribanje tuđih noseva svojom pojavom. To uvek pokazuje neki unutrašnji disbalans. 
Moja pojava je dostojanstvena u crnom, laka i komplikovana u isto vreme, ali nenametljiva. Blešti u jednoj tački (recimo, ultimativno crni sako, pantalone i broš od cirkona u obliku mog simbola). Kroz tu tačku se ulazi u moju priču, kao kada zakoračite iza ogledala.


6 comments:

  1. crna i tačka :) nijenda boja nije toliko moćna i efektna, i ne govori toliko puno kao crna..
    ima baš jako puno istraživanja o crnoj boji, i sva se nekako na kraju svode, dobrim delom, da je to boja koju najradije biraju ambiciozne i osobe sigurne u sebe, koje znaju šta hoće ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. O, pa drago mi je da si podelila to saznanje sa mnom. Apsolutno se slažem!

      Delete
  2. opa,prvi put čitam blog i ako je sve kao ovaj post- veselim se unaprijed čitanju :)

    ReplyDelete
  3. Kako ste došli do mog bloga? Baš ste mi ulepšali dan!

    ReplyDelete
  4. Јој, хаљина на последњој слици! Диван текст, подстакао ме је на размишљање. Ја замало да се удам у црном, али сам попустила због саблажњивих погледа будуће свекрве и своје мајке, па сам изабрала љубичасту, најтамније нијансе коју сам могла да нађем. Црна не само да је елегантна, до 20. века је била сматрана за најелегантнију, па су тада и венчанице биле црне. Тек пошто је краљица Викторија одабрала белу хаљину за своју удају, девојке широм света су почеле да се, за своје венчање, облаче у бело, а и до тога није дошло преко ноћи; прошло је на десетине година док се та фамозна бела није усталила као мејнстрим. Мени се и даље више свиђа 'мрачна страна', мада црну боју не сматрам депресивном или строгом. Прија ми, а волим и црне нокте - понекад једино што одаје мој музички укус једне смерне библиотекарке. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Istomišljenice se uvek cene! Znam za gđu Viktoriju, ona je "kriva" za belo na venčanjima.
      Mnogi smatraju crnu baš takvom - depresivnom i strogom, ali oni NE ZNAJU.

      Delete