Follow by Email

Friday, 9 March 2012

In the Name of the Rose

Ruža. Kraljica, lepotica. Jedinstvena u svojoj zavodljivosti, prostoj zakovitlanosti. Ona nije smislila neobičnost, koju tako volimo kod drugog cveća, da bi privukla posmatrače. Samo se uvila u slojeve svile nebrojeno puta. A baš je slojevi čine tako misterioznom, a trnje nedostupnom. Ruža pruža sebe  samo dostojnima. 
Ime ruže potiče iz francuskog jezika, ali on je samo njen poslednji prenosnik. Uzeo ju je iz latinske rosa koja je možda potomak grčkog ρόδον rhodon.
Čuveni rat dve vlastelinske porodice u Engleskoj se naziva rat ruža jer su pripadnici zaraćenih strana (Lankaster i Jork) zakačili belu i crvenu ružu na svoje rame i tako se odvojili. Ruža kao simbol rata? Sve je moguće. Ona izaziva, ta zamršenost lepote, mali vrtlog mirisa i latica, opasan je, možda, moćan je.

Ruže se odavno koriste kao simbol u mnogim organizacijama. Ruža je sveti znak nekih boginja (Izide i Afrodite, koja je bila često predstavljana sa ružama oko glave), a i presvete Bogorodice, vladičice Neba. U starom Rimu se divlja ruža stavljala na vrata one sobe u kojoj se razgovaralo o tajnim stvarima. 
Ne mogu da se odlučim koja mi je boja ruže najprimamljivija. U prvi mah bih rekla - žuta. Da, žuta, bodra, neobična. Crvena je neprikosnovena. Roze je domaćinska, jedra, najmirisnija. Bela je nežna. 
Crvena ruža simbolizuje lepotu i savršenstvo, roze dostojanstvo, eleganciju, poštovanje i radost, žuta toplinu, radost, prijateljstvo, bela čistotu, novi početak, venčanje, poštovanje, divljenje.
Sećate li se scene iz filma "Kao voda za čokoladu" kada uz pečene golubove Tita servira ružine latice u slasnom sosu, spravljenom od čežnje, ljubavi i strasti? Sećate li se šta je posle bilo?
Ružine latice se jedu još od antičkih vremena. 

Kada je reč o ružama u modi, prvenstveno o dezenu ruže na materijalima, kao mnogo mlađa mislila sam da je to tetkast fazon. Pre nekoliko godina sam iz novina isekla sliku uske crne haljine od grubljeg satena sa velikim ružama i oduševila se. 
Još uvek je nisam pronašla niti sašila, ali ne mari da pregledam šta na tu temu ima da kaže internet.











Simpatična kolekcija. Ipak, volela bih da nađem haljinu istovetnu onoj na slici isečenoj iz novina, zalepila sam je u svoju modnu svesku.
Bilo kako bilo, stavili ružu u kosu, oko ruke, na pojas, na haljinu, na cipele, bilo gde ili ne, ogrnimo se njenim zavodljivim mirisom. To nije miris opoja i omamljivanja, ružin miris je nijansa postojanog, prvog, nezamenljivog, onog ko zna ko je.

7 comments:

  1. Zanimljivo je to da mi nisu omiljeni cvet ali se oduševim kada ih vidim na haljinama, u kosi, nakitu... Što se cveća tiče, trenutno mi je rajska ptica jako zanimljiva :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako imaš nakit sa ružom, razmisli o sledećem autfitu, volela bih da vidim...:)

      Delete
  2. ko ih ne voli :) ne mogu da izabrem omiljenu boju, trenutno su mi najzanimljivje one nežne, ni roza, ni krem, ni bele, ni kajsijaste, nego nešto izemeđu :) pa još kada divno mirišu! i zato zaista ne volim kada se ispalim pa pomirišem ružu iz cvećare u kojoj nema ni traga mirisa, ali zato one iz bašte... :) a za kurseve, haha, dogovorićemo se ;) ni ja još nisam položila kod moje mame :) a pletenje, to već nije moj reon, jesam naučila kao dete, ali nikada nisam napravila ništa ozbiljno i funkcionalno :)

    ReplyDelete
  3. Као мала их нисам волела, ни мирис ми се није посебно допадао, а читала сам како је то цвет к'о створен за мене (нешто хороскопски, нумерички, шта ли). Нисам уопште о томе размишљала до скоро када сам схватила да лети у коси носим бар 4 различите боје платнених ружа, купам се гелом који тако мирише, а и парфем који користим се зове rose absolue. Када мало боље размислим, омиљена књига ми је 'Име руже'. Кад-тад те сустигне судбина :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ni ja ih nisam volela kao mala, dugo čak. Ipak, kao što kažeš, dođe sve na svoje.

      Delete
    2. I ja ih nisam volela kao mala, dugo čak. Ipak, sve dođe na svoje, kao što kažeš.

      Delete