Follow by Email

Thursday, 1 March 2012

Udati se za Mocarta...


Zašto se u jednom od prethodnih postova podrazumevalo da volim određeni Prada model naočara za sunce? Zato što su baroque.
Ideja za ovaj post stoji u podsetniku u mom telefonu odavno. Pisala sam već o baroknoj modi (http://www.anaatanaskovic.rs/blog/moda/moda-inspirisana-barokom/), generalno, a o Mocartu pišem od kad znam za sebe. Sada ću opet malo sistematizovati sve, jer mi nikada nije dosta. Podstaknuta sam da ga završim lepo organizovanim i stručno vođenim podacima o kostimu na blogu modanekadisad.wordpress.com
Zašto se podrazumeva da volim Mocarta? Duboke su te tajne. Skrivena matematika iza njegove muzike koju je sipao na notni papir bez izmena. Ludost, krajnja ludost u izražavanju i prema životu. Upoređivanje njega i Betovena na času muzičkog u četvrtom osnovne, nastavnica nam objašnjava, meni je već tada sve jasno, kasnije su informacije samo nadograđivale taj prvi impuls voljenja. Igra, brza igra tonova. Zapitanost, ona iskonska zapitanost pred bremenom, pred strašnom suštinom koja je možda iza igre. Ili je ipak igra moćnija od strašnog? To je Mocartova muzika. To je, u stvari, pokušaj opisa jer dok je volim i slušam ne umem opisati sebe. 
Da li sam prvo zavolela Mocarta ili barok? Predbarok, barok, klasicizam i rokoko. Možemo li sve te periode zajedno zvati barok? Barokno doba. Osamnaesti vek...
Spomenuti čas muzičkog. Turski marš čuje se sa kasete. Mocart je imao barokne košulje sa čipkom (žabo), kaže nastavnica. Odmah sam kupljena. Takvu sam sašila za maturu, kasnije. I našla ljubljene crne barokne cipele od antilopa. Mocart cipele. I kaput sam dala da mi se sašije, u khaki nijansi. Imao je porube od crnog čvrstog pliša, plišane trake. Vezala sam rep i stavila crnu mašnu oko njega.
Pokucati na vrata Mocartove muzike znači prići joj otvoreno i bez ikakve nadmenosti i obmana. Svakom drugom kompozitoru možete prići i tako (mada je to uvek pogrešan pristup). Uvući će vas i zavesti lako kao čipka, ali posle nećete moći izaći. I lomićete se nad provalijom simfonije broj 40 ili u zlatnom kavezu Krunidbene mise iz kog se možete izbaviti samo bisernim suzama.
Ipak, možemo se igrati sa njim i bukvalno istražujući stare čipke.
Istovetno me fascinira i muška i ženska moda osamnaestog veka. Mogla bih da nosim obe varijante. 


Muška moda


Muškarci su obavezno nosili kaput koji se od struka širio i koji je imao podvrnute, velike rukave. Moram priznati da me taj odevni predmet fascinira. Dalje, čarape od debele svile (ili je to bio saten) i već pomenute košulje sa žaboom, a čipka izviruje i na rukavima. Bogato izviruje.  Pantalone su do kolena. Slične su nosile devojčice tokom mog detinjstva. 
Imala sam problem da objasnim krojačici kako da sašije taj čuveni kaput, nosila sam sliku (na kraju je ispalo fenomenalno, moraću da ga potražim u arhiviranim stvarima, da me želja mine). Tada nisam znala ni kako se zove, ali sam kasnije saznala da možemo koristiti termin redengot. Pojavljuje se i u nekim romanima taj izraz.



Ženska moda


Kad se samo setim...Veliki šal krem boje je izigravao, sklupčan na mojoj glavi, periku, a pufnasta narandžasta kabanica, zakopčana oko mog malog struka, igrala je ulogu barokne krinoline, onda kada sam bila mala i ne znam zašto i ne znam kako stalno igrala osamnaestovekovske scene, crtala barokne haljine i znala da volim samo Mocarta.


Raskoš barokne krinoline je teško opisati. Prvo, rukavi do laktova, tek skoro sam se setila da je to ideal lepote i shvatila da tako želim da se oblačim i sada. A drugo, i najvažnije, taj slap od materijala, moć koju stvaraju nabori...Neodoljivo, sasvim.
A belilo lica! Za to sam rođena. Od kad znam za sebe osobe koje me prvi put vide misle da sam trajno bolesna od nečega jer sam mnogo bleda. Bela sam kao sir. "Jedeš li ti krišom sapun, dete?" pitao me je otac u polušali i poluzbilji. Nemam ten ni na jednog od roditelja. Imam svoj, beo do temelja, izdajnički beo, voljeno beo. Tako u skladu sa osamnaestim vekom kada su se dame puderisale do besvesti 
Volela bih da imam njihove cipele od brokata.

Kako kaže naslov knjige "Udati se za Mocarta" Stefani Kauel, ja bih zaista mogla to da zamislim, da se ne lažemo, zamišljala sam...Bez pogovora.
Udala bih se, naravno, u "njegovoj" haljini. Izbor je veliki. Želja je kosmička.

No comments:

Post a Comment