Follow by Email

Monday, 23 April 2012

Moda u filmu "Marija Antoaneta" Sofije Kopole

Ovaj sam post nameravala da pišem kasnije. Naravno, dosta sam čitala o Mariji Antoaneti i gledala nekoliko ekranizacija (mada je, ipak, najupečatljivija Sofije Kopole o kojoj želim da pišem), ali sam planirala da sledeći post bude nešto drugo (i biće ta tema, nadam se, u narednom postu).
Međutim, moje pisanje je ubrzalo neznanje. Često me iznova iznenadi pad opšte kulture kod đaka koji dolaze u srednje škole. Nikako ne mogu da se naviknem koliko se malo zna iako je informacija nikad više oko nas. Elem, na jednom času danas (drugi razred je u pitanju) krenem u završni deo, igricu. Dobar način da se nauči postavljanje pitanja je igra pogađanja ličnosti gde se na osnovu yes-no odgovora dolazi do zamišljene ličnosti. I zamislim ja Mariju Antoanetu. Posle nekoliko neuspelih pokušaja đaci dođu do informacija da je osoba bila kraljica Francuske. I tu ni makac! Počnu čak i da lupaju neka imena koja nemaju veze ni sa čim. I ne pogode. Na kraju im kažem ko je, a oni me gledaju sasvim belo. Belo. Nikad čuli.
Pošto mislim da vi znate ko je bila ona, neću vam je opisivati sada. Od kada sam gledala film Sofije Kopole želela sam da analiziram njegove fascinantne kostime. Želelo se, a i uspelo se u tome, da se dekadentna raskoš  Versaja krajem osamnaestog veka prikaže u svim segmentima, a naročito u odevanju. Rediteljka je žena i sa ženskog aspekta je posmatrala Mariju Antoanetu. Sa onog dubokog aspekta, pa bio on detinjast, hirovit ili krik zrele žene. Zanimljiv je i spoj prošlosti i sadašnjosti u filmu. Jer, Marija Antoaneta jeste bila uživalac u lepoti a Sofija Kopola je uspela da njeno uživanje prikaže modernim filmskim jezikom, da ga dovede do nivoa prepoznatljivosti pop kulture i potrošačkog društva u kojem živimo. Naravo, kao što već rekoh, film se bavi i najintimnijim emocijama junakinje i mnogim pragovima koje je ona morala preći na svom putu, ali za sada ću se zadržati na jednom segmentu uživanja - modi.
Na početku bih rekla da je Kirsten Danst bila sjajan izbor za glavnu ulogu. Uklopila se svojom suptilnošću. Glavna kostimografkinja je bila čuvena Milena Kanonero (prethodno je radila filmove "Vatrene kočije", "Bari Lindon", "Odiseja u svemiru 2001", "Moja Afrika", da li je potrebno komentarisati koje su to "filmčine"?). Za film o Mariji Antoaneti dobila je, sasvim zasluženo, a i ta je nagrada mala, trećeg Oskara. Njena asistentkinja u radu na kostimima je bila našeg porekla, kostimografkinja beogradskog Narodnog pozorišta, Bojana Nikitović. 
Na dostojanstven i stručan način doprinela je ovoj barokno-rok priči. Da, barokni rok. Raskoš i kitnjatost paralelne sa idejom idola, brzog života, sladostrašće, život koji kida telo i misli najjačim, najtvrđim zvukom. To jeste bio život Marije Antoanete!
Pratimo je od ranog devojaštva na austrijskom dvoru. Tu je svedena u odnosu na kasnija izdanja. Sasvim razložno. U pitanju je skromniji dvor  Marije Terezije. Skromniji iako je bio carski! Germanski pogledi na modu su večito bili drugačiji od francuskih. Dakle, Marija Antoaneta ima jednostavne haljine (koliko god se to može reći za krinoline), puštenu, neukroćenu kosu i psića koga nosi u rukama. 
Setimo se, onda, scene kada stupa na francusko tle. Dolazi versajska svita da je presvuče, baci sve sa nje, kao da nije postojalo, sredi je, namesti joj frizuru i doda kitnjatost, da bi uopšte mogla biti (tu, u šumi, prvoj na koju se naišlo na prefinjenom francuskom tlu) predstavljena Dofenu.
Suočena sa totalnim ludostima koje vladaju Versajem, Marija Antoaneta se u početku slabije snalazi, ali ubrzo počinje da uživa u njima. I onda kreće ekstravagancija! Naravno, cvetni motivi, tako tipični za kraj osamnaestog veka, zastupljeni svuda i na svakom mestu, pa i na haljinama. Primećujem da je Sofija Kopola insistirala na nežnim, pastelnim tonovima u koje je odenula Antoanetu. Pretpostavljam da je htela da naglasi suptilnost njene duše.
Vidimo metre i metre pastelnih materijala! I belu, i boju slonovače, ali i bebi roze i lagano smaragdnu (sada tako popularno zvanu mint).
Vidimo, naravno, i sve moguće krinoline, šešire, arhitektonske frizure sa umetcima, napuderisana lica, crne maske oko očiju, mašne, čipke, crveni ruž...Preterivanje, tako privlačno preterivanje, kad želiš da utoliš glad duše. A ako živiš u svetu koje je stilski naklonjeno preterivanju i kraljica si u zemlji mode, šta drugo da radiš nego ovo?
Kako piše u jednom članku "London Times"-a, Kopola je pre početka snimanja poklonila Kanonerovoj kutiju kolača macaroons u pastelnim bojama. Zna se kako su krhki i bledoliki, tek malo obojeni finim, suptilnim bojama. "Ovo su boje koje ja volim", rekla je Sofija glavnoj kostimografkinji, Kanonero je kasnije rekla da je sa svojim saradnicima "iscedila suštinu ovog perioda", što je zaista tačno. Staro u novom ruhu. Staro ruho u novom odelu. Isto, ali različito. Slično i verno, uz rock and roll.
Kanonero je takođe u intervjuima opisivala kako je stavljala beskrajne materijale na Kirsten Danst i analizirala kako se slažu sa njenim licem i tenom.
Lično mi je veoma zanimljiv i prelazak scena u Trijanon, Antoanetinu oazu, gde je bila oslobođena svih stega i mogla da živi kako je htela. Jasno se vidi i modni prelazak. Iako je njen život u Trijanonu bio tesno skopčan sa idejom nevinog, prirodnog seoskog života pa je stoga odeća bila jednostavnija i sličnija ruralnoj, ipak se vidi dodatni upliv reditelja i kostimografa, jer su haljine maksimalno svedene i kao da prikazuju netaknutost.
Na kraju bih da spomenem jedno zanimljivo otkriće. Postoji knjiga samo o odeći koju je Marija Antoaneta nosila do revolucije! Zove se Queen of Fashion: What Marie Antoinette Wore to the Revolution, autorka je Karolina Veber. 

Čitajte. Modirajte se. Uživajte. I, ne zaboravite znanje. Najvrednije je ono do kog sami dođete, istraživanjem, "kopanjem" u moru informacija. Blogovi su digest izdanja znanja. Pravo znanje je u knjigama. Čitajte ih!
Izvori
Tekst

Fotografije

2 comments:

  1. Apsolutno savršeno i slažem se da je ona idealna za ovu ulogu :)

    ReplyDelete