Follow by Email

Thursday, 12 July 2012

O značaju susreta



Jednom davno momak je planirao da piše esej na temu O značajnosti susreta. Mislim da ga je čak i napisao. Skoro u isto vreme sreo je moju tadašnju drugaricu i započeli su vezu. On je studirao teologiju, ona je tek ušla u kanski način vere, bili su idealni jedno drugom neko vreme. Ali, nije funkcionisalo, bez obzira na  sve. Ne znam šta je sada sa njim, ona je postala monahinja.
A susret im je bio lep. Naizgled slučajan, ali ništa nije slučajno.
Sve smo mi odavno stvorili oko sebe, željom uobličili. Ako i dalje strasno želimo i verujemo, desiće se. Kad tad. Onda, kad zaboravimo, pojavi se susret. Obično kad se najmanje nadamo, zato i liči da je sve slučajno.
Naravno, postoje i "namešteni" susreti. Kad neko nekog zna pa preporuči, organizuje. I to je dobro. Možda, čak, i bolje. Jer, reference oduvek bile bitne za bilo kakvu rabotu. Da ne govorim o prijateljstvu, saradnji, ljubavnom odnosu!
Mada, i te smo nameštene susrete sami izazvali. Željom, odlukom, otvorenošću.
Šta je bolje a šta je lepše?
Ne želim da polemišem, ali priznajem da su romantičniji, filmičniji, kako god, ovi naizgled slučajni susreti. Znate ono - prodoran pogled, uradiš nešto što nisi radio/la do tada, šašava situacija, možda čak i nezgodna u tom trenutku. Razgovor započet spontano. 
Šta je susret? Prolazak? Dolazak? Trenutak? Pamćenje? Povratak? Nagrada?
Kako se desi? Kako se smesti? Kada te tektonske ploče odluče da se spoje, nošene našim sopstvenim gorućim željama? Ko iscenira detalje? 
Ne znam. Znam samo da je divno slušati svoje početne utiske o ljudima. I ako su pozitivni, uploviti u njih. Znam samo da je bitno ući kroz vrata koja se otvaraju a iza koji možemo da nazremo svetlost. To uvek stomak zna, kad oči vide.

"Susret dve ličnosti je poput kontakta dva hemijska elementa, ako postoji reakcija, oba se transformišu", rekao je Jung.
Sasvim tačno. Ako je susret pravi, posle dubokog pogleda, osmeha, male nesigurnosti i velike hrabrosti nastaje spajanje, mešanje (prijateljsko, poslovno, ljubavno) i neminovno promene u bićima koja su se srela. A od njih se živi.
"Ljubav na prvi pogled je samo realizacija maštanja koje nas je proganjalo; to je susret sa licem, figurom ili izrazom koji smo već videli i kome smo se divili sto puta u prošlosti" (slobodan prevod) dodao je i Vilijam Hazlit. 
Sasvim tačno, takođe. Slike koje nam dolaze su slike koje smo stvarali od ranije. Susret je i kraj i početak. Kraj maštanja, početak bajke. Kako god da se završi, značajni susreti su uvek naša bajka. Od tih ljudi učimo, zbog tih ljudi se menjamo. Svako ko je ukoračio u naš život ima zauvek mesta u njemu. To su bliski susreti. Prve vrste.
U NLO terminologiji bliski susret prve vrste je najmanje značajan (neko je video leteći objekat na nebu, recimo), a bliski susret teće vrste je druženje sa vanzemaljcima.

Kako god da definišemo ( mislim da se oni značajniji susreti moraju rangirati kao prvi, ali dobro, sad), najvažnija je nada.
U ime budućih životnih susreta. 
Samo da im kažem - I believe.







Fotografije
2.A meeting in the woods, Jill Hudson, oil on canvas http://jillhudsonart.wordpress.com/landscape/

No comments:

Post a Comment