Follow by Email

Monday, 27 February 2012

Koliko proleća imate?

Reč "leto" se ranije koristilo za označavanje cele godine. Pre mnogo leta, leto trideseto...Koliko si leta kao godišnjih doba video i "pregurao", toliko imaš godina. E, pa nije! Koliko si proleća dočekao da vidiš, toliko imaš godina! Kad uspemo da preživimo zimu (iako sam ja naučila da je volim ipak mi njen kraj teško pada još uvek) i kad osetimo da se proleće migolji u vazduhu, kada se očisti dan i naša čula pre nego što smo i svesni predosete toplotu koja stiže, onda smo živi, onda smo ispunjeni.
Lepa je reč proleće. Dolazi iz proto-južnozapadno-slovenskog "prolětje".
Vesnik proleća. Vesnik, reč nastala od "Vesna", slovenske boginje proleća. I dalje na ruskom весна znači proleće. Vesna je, međutim, nastala od staroindijskog "vas" što znači "biti jasan, biti svetao".
Na engleskom je proleće "spring" i reč je u sasvim lepoj korelaciji sa njenim mnogostrukim značenjima (izvor, fontana, skok vode). Nastala je od staroengleskog "springan", što znači skočiti, navaliti, odjednom grunuti, brzo se pojaviti. Inače, "springan" ima tzv. proto-indo-evropsko poreklo (spr_g_h).
Na italijanskom je "primavera" od latinskog "primo ver" u značenju "prvi pogled" (slobodan prevod). 
Japan je zemlja koja na najlepši način slavi moć proleća. Oni shvataju njegovu bitnost. Njihove reči za proleće su: shunkashuutou, hazumi, supuringu (iznenađujuća ili ne sličnost sa "spring"), izumi, haru. Izgleda da je najčešće korišćena "haru". 
Bilo kako bilo, naša pleća, uči, oši, prsti, koža i kosa već predosećaju dolazak proleća. Koliko proleća imate? Šta ćete učiniti ovog, nastupajućeg? Setite se da Nova godina, u stvari, počinje 21. marta. Novi ciklus. Šta ćete sebi reći? Kako ćete izgledati?
Jarke i pastelne boje paralelno, kažu oni koji diktiraju modu. Boja mentola u svim varijantama. Ali, odluka je samo na vama. 
Kako izgledate određujete samo vi. Birajte, berite. Rapsodija samo što se nije raspukla. Uživajte u životu.

Slika preuzeta sa: Ephemeral Art - Weedrobes summer collection

The Best of Oscars 2012

Anđelina Džoli, koju definitivno uopšte ne volim kao ličnost, ali izgleda da žena ima fenomenalnog stilistu
Gvinet Paltrou koju volim uvek, njeno lice, pojavu opštu, stav
Penelope Kruz, fantastična, rasno spojeno sa perfektnim damskim, skriveno rasno, prefinjeno rasno. Odlična igra sa jednom nijansom.

Mila Jovovič, kao prava holivudska klasika
Iskreno, ne znam ko je ovo, imam ime ali mi ništa ne govori, ali izgled je dobar (Aleksandra Lejmi)

Aleksandra Edenborou sa jednim od najboljih frajera ever, a izgled je zaista dobar

Saturday, 25 February 2012

Naočare za sunce

U kraju iz koga potičem kaže se "naočare za sunce". Izraz "sunčane naočare" sam čula tek u Beogradu. U stvari, pročitala sam prvo u jednoj za mene tada kultnoj priči. O toj priči sam napisala kasnije priču, ali, celokupna pripovest je jedna sasvim druga tema. Prihvatila sam te "sunčane" kao postojeće, ali i dalje govorim "naočare za sunce". Sunčane, osunčane, sunčeve?
No, nije toliko bitno. Važno je da se razumemo.
Danas je bio jedan od onih dana kada sam uživala u blagodetima postojanja te "napravice". Da se razumemo, i meni je dužina trajanja ledenih dana dosadila, ali, ja sam osoba koja, kako godine prolaze, sve manje voli leto i jarkost, ponekad i ubitačnost zraka sunca koje je, čini mi se, sasvim drugačije nego pre. I leta su vlažnija i teže se podnose, ali, opet, i to je neka druga priča.
Još od detinjstva prijatelji mojih roditelja su uočili kako se ja mnogo mrštim i kako sam verovatno neki težak mrgud. Mrgud se mršti. I kasnije su neki ljudi (opet prijatelji i prijateljice mojih roditelja) mislili isto. Ali, nije tako, nisam ja uvek takva! :) Meni zaista smeta sunčeva svetlost, imam osetljive oči. Dugo je činjenica da sam kratkovida i da moram da nosim naočare za vid (počela sam u osmom razredu) onemogućavala moje iz mnogo razloga krhke oči da se već jednom opuste pod neumitnom žutom jarkošću. Nosila sam sočiva pet godina u periodu posle diplomiranja, ali i ta sreća se pokvarila, i ona su počela da mi smetaju. I onda opet mučenje sa prozirnim staklima koja ne pomažu "protiv" sunca, čak i odmažu.
Sve do laserske operacije dioptrije. Tada sam se ponovo rodila. I konačno kupila naočare za sunce koje nosim sa sobom gde god krenem. Čuvene Ray Ban Jackie Ohh. Oh, spas. Velike, skrivajuće, pokrivajuće naočare protiv sunca! Zatvori oči...


Slika preuzeta sa: wanderingmist.com

Ja sam dete oblaka, bele kože, došla sam, izgleda, u ove južne krajeve sa juga Engleske (London) i severa Francuske (Pariz) i zatekla sam se ovde. Ko se sunca krije...Znam, znam za tu krilaticu, ali ja ne preterujem, ono mojim očima smeta!
Istorijat moje "borbe" sa njim je zanimljiv ( u periodima kada sam bežala od naočara za vid na svakakve načine). Nosila sam, zamislite to, lenonke. U srednjoj školi - lenonke, starke i crnu bluzu. Jedan period srednje škole. Tu je bila i tinejdžerska neostvarenost, lutanje. Pa, onda, jedne koje sam zvala "rožnate", sa braonkastim okvirom, pa jedne skroz plavih stakala (u periodu kada sam saznala da sam kraljevski Jupiter u astrološkom smislu). Ne čuvam te stare naočare za sunce, ne znam zašto i pitam se zašto????
Kao što rekoh, posle spasonosne operacije kupila sam crne Jackie Ohh za koje sam mislila da su neprikosnovene i da nikad neću kupiti druge.

Ali, javila se želja da posedujem mačkaste naočare, kao one iz lepih pedesetih. U stvari, shvatila sam da mi i taj oblik divno stoji i krenula sam u potragu. Našla sam idealne sa plavim i zelenim cirkonima u sjajnoj Optici "Sole" www.optikasole.com. Oni imaju najneverovatnije modele i nije lako doneti odluku koji model uzeti. A mnogi su retro.
Sam doživljaj boravka u toj radnji je za poseban blog, zaista. Nameštaj, atmosfera, prostor van vremena i na koga ne utiče graja grada, ušuškanost, plovidba u prošlost, stručnost...

Slika preuzeta sa: www.optikasole.com

I tako se ja zaljubim u mačkaste okvire...Onda u zanosu i u zenitu leta kupim i jedne Acc (isto mačkaste) sa crvenim okvirima koje sam nosila samo na plažu. I uživam u blagodatima. Čitala sam skoro u navodima ljudi koji pripadaju pokretu sungazing da su naočare za sunce, u stvari, štetne. Prema njihovim mišljenjima, to su monstruozne naprave. Ljudi, meni sunce smeta, šta god vi na to rekli. Pa i da su monstruozne naprave, ja ću naočare za sunce nositi! Prvo, prijaju mi. Drugo, šmekerske su. Bolje je da se osećam divno kao diva dok ih nosim nego što će mi nenošenje istih produžiti život za pola godine!
U praistoriji ljudi su se branili od sunca gledajući kroz napravice od morževih zuba. Ludi Neron je zadovoljno gledao gladijatorske borbe kroz velike smaragde. Naočare koje su imale sličan efekat današnjim prvi put su se nosile u Kini u 12. veku.
Međutim, tek je početak dvadesetog veka i to već prve godine 1900-ih doneo famu. Holivudske zvezde su počele da nose crne naočare! Fenseraj ili nužda? Da ih ne prepoznaju ili zato što su im oči bile osetljive na lampe koje su se tada koristile u kinematografiji? Možda iz oba razloga? Bilo kako bilo, moda je prihvaćena i hvala im na tome.

Mada, ako već govorim o opštoj prihvaćenosti, moram da naglasim da se ona ipak desila malo kasnije, tokom šezdesetih. Jedna od najzaslužnijih kampanja koja je navela i "običan" svet da kupuje naočare za sunce je čuvena reklamna kampanja "Who's that behind those Foster Grants?" u kojoj su se slikali Piter Selers, Klaudija Kardinale, Entoni Kvin, Mia Farou, Vudi Alen i drugi. 
Bilo kako bilo, nešto utiče i dalje i na mene, pa sada, pored Jackie Ohh i ostalih sporednih želim još jedne "glavne" naočare. Dopadaju mi se dva modela, a mislim da bih finansijski podnela samo jedan od njih. I to me "ubija".
Dopada mi se ovaj Vogue model
i, naravno, ove Prada, da ne objašnjavam zašto
I wear my sunglasses at night. 
Šalim se. Skidam ih odmah ukoliko za njima nema potrebe (uđem bilo gde, dakle, nisam više napolju). Ali, ispod velikog neba su mi preko potrebne. Čak i kada je oblačno.





Monday, 13 February 2012

Zovem se crna

Ne bih da počnem tekst zvaničnim objašnjenjima i teorijama. Mogu i da pogreše. Često čujem da nošenje crne odeće neminovno znači da je osoba u depresiji.
Netačno. Oh, itekako netačno!
Crna može da označava sasvim suprotna osećanja. Moć. Stabilnost. Uravnoteženost. Ne verujete? Mislite da se to može "postići" samo zvanično duhovnim bojama? Ljubičastom? Možda. Ali nije sve u zvaničnom i onom što piše u objašnjenjima. Ima nečeg i u unutrašnjem osećanju, onom neobjašnjivom, neuhvatljivom, onom sasvim ličnom.
Šta kaže nauka? Crna ne emituje niti reflektuje svetlost. Ona apsorbuje sve frekvencije. Ona simbolizuje...
Nosim ja boje (mada manje volim neke). Nosila sam ih baš sve ranije, od osnovne škole do...izvesnih perioda. I žutu i zelenu. I crvenu.
Sada, kada dođe proleće i zaljubljeno pređe u leto (proleće je lepa reč na mnogim jezicima, baš lepo teče...primavera, recimo) nosim druge boje. Ne volim više žutu i zelenu. Crvenu sam zavolela kao detalj. Ostale nosim, mada sam im promenila mesto (ne nosim više pantalone vedrijih boja). No, i u tim zaljubljenim momentima prirode ipak dosta nosim crnu boju. Crne pantalone, na primer, model kakav hoćete - kapri, sasvim ravne, one koje prate liniju bokova. 
Ali, kad dođe moja omiljena jesen u pratnji neminovne zime, onda crna vlada sasvim. Ja vladam njom. I dobro mi je u njenoj koži. 
Ko može da učini da se sve linije vašeg tela sklope i slažu, da im da ultimativnu eleganciju? Ko može da vam pomogne da kusnete večnost? Ko je i mističan i svečan i otmen i elegantan i jednostavan i dubok i zavodljiv i  rezervisan u isto vreme?
Crna.
Najbitnije je znati nositi crnu a da ne izgleda da ste tužni ili nemarni. Tu je ključ rešenja. Možete da probate da je nosite, ali samo ako ste u sebi postigli stabilnost, našli svoj centar i svoje bisere, rešili pitanja, oslobodili  onu koja jeste iz surovo svilenih čaura, onda će ispod crne odeće sijati vaša ličnost. Onda ćete je nositi moćno i samouvereno. 
Drugim bojama možete kamuflirati sve, od manjka samopouzdanja do manja znanja. U crnoj ste vi - vi i nema nikakve druge pomoći. U crnoj blista vaša unutrašnjost, slojevi proživljenog i probanog. U crnoj govori vaša zrelost. Pošten i iskren korak ka svom odrazu iza ogledala omogućava vam mnogo toga u životu. Mala, ali ne i nebitna stvar je nošenje crne onako kako joj dolikuje.
Zanemarimo na trenutak neosporno hvaljenu malu crnu haljinu. Setimo se crnog, dobro strukiranog sakoa. Crnih, dobro krojenih pantalona. Mantila. Crnih cipela. Crne rolke koja fino prianja uz telo. Osvežite ih samo jednim komadom nakita - zlato, srebro, štras, cirkon. Podrazumeva se da znate ko ste. I, videćete rezultat.
Njega ne mogu da opišu enciklopedije. Niko ne može savršeno da opiše miris, zvuk, pokret. To su višedimenzionalni oseti, a reč je dvodimenzionalna. Ali zato vi možete u svom crnom skladu da prođete ulicom kao što retko ko ume. Vaš prolaz neće biti zapisan u enciklopediji, ali će biti zapisan u tlu, vaš bat će osetiti dubina zemlje i urezati još jedan god u svoje blago lice.




U kulturi Japana crna je simbol plemenitosti i plemstva, zrelosti i iskustva. Zaista je tako (u Japanu se mnogo, mnogo zna, svakim danom to sve više potvrđujem). 
Naravno, ni sa čim se ne preteruje, pa ni sa moćnom crnom. Ne volim nokte obojene u crno, recimo. Nije mi elegantno. Ne volim ni kostimiranje (oblačenje u goth fazonu). Ne volim isticanje, ribanje tuđih noseva svojom pojavom. To uvek pokazuje neki unutrašnji disbalans. 
Moja pojava je dostojanstvena u crnom, laka i komplikovana u isto vreme, ali nenametljiva. Blešti u jednoj tački (recimo, ultimativno crni sako, pantalone i broš od cirkona u obliku mog simbola). Kroz tu tačku se ulazi u moju priču, kao kada zakoračite iza ogledala.


Friday, 10 February 2012

Reklamiranje mode



Uskoro ću završiti svoj master rad. Zavrišila sam engleski jezik i književnost na osnovnim studijama, postala sam pisac, ali sam odlučila da dalje školovanje usmerim na marketing. Dakle, master studije koje završavam su iz oblasti marketinga i trgovine, a specifičan predmet koji sam ja izabrala je Reklama i propaganda.
U radu sam se najviše skoncentrisala na reklamiranje u izdavaštvu, ali pošto sam spisateljica sa stilom, volela bih da se bavim i reklamiranjem stila pored spisateljstva.
Zanimljivo je proučavati reklame, kako one iz prošlosti, tako i one koje kucaju danas na naša vrata. Imala sam prilike da u Filadelfijskoj biblioteci istražujem izdanja "Harper's Bazaar"-a od 1870-ih do 1930-ih, i mogu vam reći da se reklamiranje stila odvijalo od skromnih poteza do velikih umetničkih angažmana. Naravno, sada je sve dovedeno do perfekcije, reklamiranje mode je umetnost sama po sebi.
Reklamiranje mode je malo drugačije od ostalih tipova rekame jer je fokus na podsticanje ljudi da kupe stvari koje će, u stvari, nositi na sebi. To znači da oglašivači u modnoj industriji moraju da izmame više emocija od ciljne publike nego ostali. Odeća se češće povezuje sa nekom specifičnom projektovanom slikom nego većina ostale robe. 
Prva asocijacija na koju oglašivač mode mora biti skoncentrisan je izobilje, bogatstvo. Povezati jednu odevni predmet sa luksuzom i bogatim ljudima koji u njemu uživaju. Lepi ljudi uživaju na lepo opremljenim mestima sa jasno otkrivenim basnoslovnim detaljima na sebi. Ovaj koncept se može koristiti u svim medijima, mada je sasvim očigledno da se većina modnih reklama pojavljuje u štampanim medijima (izgleda da se televizija ne doživljava kao dovoljno elegantna i stylish).
Druga bitna stvar u oglašavanju mode je potenciranje socijalne prihvaćenosti ukoliko se nosi određena stvar. Vi ste kul, seksi i popularni u društvu ako se oblačite tako i tako. Ova vrsta marketinga je više usmerena na masovnu publiku, dok se koristi u reklami visoke mode.
Ukoliko ste razvili jak brend, reklama ustupa mesto samo logu koji je dovoljno jak da "ponese" i donese sve željene asocijacije. Vaš odevni predmet se sa već promovisanim i u svesti ljudi "utvrđenim" logom lako raspoznaje.
Takođe, uvek je uspešno uključiti u reklamu i poznatu ličnost (Celebrity Sells, kaže već u naslovu svoje knjige Hamish Pringle). To je jedan od najisplativijih poteza.

Kao što rekoh, reklamiranje mode se odvija od kad ona i postoji (setimo se samo scene iz filma "Marija Antoaneta" gde joj se prinose raznovrsne cipele i haljine, ona ih bira po svom ukusu, a kasnije to postaje i opšta moda). Pojava modnih časopisa je pospešila modnu reklamu, sasvim logično. Dvadeseti vek je bio prava revolucija u modnoj reklami

Devedesete godine prošlog veka su bile obeležene i značajnom, novom pojavom - manekenke i manekeni su postali top models i slavne ličnosti "same po sebi".

Pojedine modne kompanije su se isticale originalnošću. Setimo se samo Benetona i njihovih revolucionarnih reklama u kojima je bilo svega a ponajmanje odevnih predmeta

Ne znam za vas, ali za mene je u mladosti Levi's bio simbol najboljih farmerica. Oni su zaista imali jake kampanje, a i WOM (word of mouth) je zaista "radio" za njih, stvarajući "must have" kod, prvenstveno, mladih ljudi. Da su bili dobri, jesu. Prosto mi je nekad žao što taj brend nije jak kao pre.

Njihove tv reklame su zaista deo kolektivnog sećanja, čini mi se: 

                                    



Ili, još jedan jak brend iz osamdesetih, Lee Cooper. Varijacije na temu:




Kelvin Klajn je osamdesetih lansirao iznenađujuću kampanju koja je postala domaći zadatak ostalima u kojoj Bruk Šilds koja je tada imala 15 godina kaže da ne nosi ništa ispod "her Calvins". On je takođe postavio ogromne bilborde na Tajms skver u kojima muški modeli nisu nosili ništa drugo osim belog donjeg veša. On je uvek bio prvi u pristupu tinejdžerskoj publici (Kejt Mos u detinjastom izdanju za parfem Obsession), ali se suočio i sa kritikama (kampanja iz 1995. koja se graničila sa pornografijom).

Asocijacije su često prisutne, suptilne ili otvorene, zavisi od ugla posmatranja


Modne kampanje u najvećim modnim kućama su veliki događaji koji uključuju top modele, fotografe i produkcijske kuće. Ali, neke su osvedočeno kotroverzne. Neke toliko da su bile zabranjene. Na primer, D&G reklama u januaru 2007., koja je bila zabranjena u mnogim zemljama.
Šta mislite o ovim modnim reklamama? Da li se bore protiv ili pobuđuju za? Postižu li očekivani efekat?


Puno tema za razmišljanje...

A ovde...ovde je samo uživanje. Louis Vuitton reklamna kampanja za proleće-leto 2012. Lepota pastela.  Retro u novom ruhu. Savršenstvo.






            











 


Monday, 6 February 2012

Volis Simpson

Sećam se jednog davnog članka u najboljem ženskom časopisu ever, staroj "Ani" (ona je za posebnu temu). Bio je o Volis Simpson i jedna od fotografija je bila kolekcija njenih cipela. Mislim da je to prva ogromna kolekcija koju sam videla na fotografiji, tada davno, ali toliko impresivna, skladna i otmena da ni jedna moderna koju viđam na internetskim fotografijama ne može da je prevaziđe.
Volis Simpson je bila jedna od onih žena koje su zaista menjale svet oko sebe. Fatalna u pravom smislu te reči, ali ne i na prvi pogled. Neumitno fatalna za jednog čoveka koji je trebalo da postane kralj. Ona nije bila seks simol, ona je "samo" bila čelik koji je odvojio čoveka pod krunom od krunisanja.
Rođena je kao Besi Volis Vorfild u Pensilvaniji. U Americi je bila udata za mornaričkog oficira sa prezimenom Spenser, pa se razvela, pa se udala za gospodina Spensera. To prezime joj je ostalo kao znak raspoznavanja iako je kasnije postala vojvotkinja od Vindzora. Bila je, za kraljevsku porodicu, a i za ostali svet gospođa Simpson, ona koja je pokušavala da osvoji princa Edvarda od Velsa. I osvojila ga je! Amerikanka običnog porekla, dva puta udavana, ne baš najlepša od najlepših! Kada je Edvard postao kralj, ona se razvela i drugi put nadajući se trećoj, kraljevskoj udaji. Njen ljubljeni, tada već Edvard VIII, mogao je dovesti Veliku Britaniju u ustavnu krizu ukoliko bi je oženio. Odlučio se za možda još kontroverzniji korak, abdicirao je! Zbog nje. Zbog ljubavi.
Haljina koju je Volis nosila na venčanju je jedna od najzapaženijih i najsfotografisanijih haljina ever. Rekla bih da je to uspešni spoj tada već davno prošlog edvardijanskog perioda (zanimljiva komparacija!) i modernog, onog koje je nasledilo lude dvadesete. 
Haljina je izbledela, bila je u svetloplavoj boji
Volis je udajom dobila svog čoveka, vernog joj do groba, uživanje i lagodan život, misterioznu vezu sa nacizmom i garderobere u kojima je, verovatno, samo ona znala šta sve ima. Ko je drugi mogao da isprati tu  grandioznu svitu odeće i obuće? Čista dekadencija, ludilo od uživanja, nazovite kako hoćete, ali nemojte reći da je preterivala.
Ah, kad se setim te fotografije cipela iz časopisa, te kolekcije, tako stilski ujednačene, a opet sa pravim draguljima, tako individualnim!
Evo jednih
A Volis i njena moda? Naravno da ne može da stane u jedan blog. Ali, delić može. Ekstremna elegancija. Držanje. Ekstravagancija, ona prava, skrivena. Proračunato uživanje, ono koje se podrazumeva.
Salvador Dali print na Schiaparelli haljini


 Ponovo plava, prozvana "Volis plavom"
Schiaparelli sako od teget žerseja sa krem detaljima od kože