Follow by Email

Friday, 23 March 2012

Plastic Fantastic

Dolazi toplo vreme a sa njim i neobaveznost. Vrućine dozvoljavaju raznorazne igrarije, nisu tako stroge, možemo sebi da dozvolimo i nešto šašavo, nešto što nije od plemenitog metala. Na primer, nakit od plastike! Volite li nakit od plastike?
Ja kupih danas dve narukvice kod Kineza...
Možda ću ih nositi i zajedno, iako su šarene, složiće se sa nekim svedenim stvarima (a takvih imam na pretek). 
Istraživanja i novi materijali pojavili su se još u 19. veku, ali se može reći da je period od 1930-1940 predstavljao ulazak na velika vrata materijala od termoplastike.
Možemo reći da je plastika ružna, štetna, bez velike vrednosti, prosta...Možemo. Ali ne postoji domaćinstvo bez nečeg praktično plastičnog.
Plastika je laka. Neobavezna, luda. Zato možemo leti nositi plastični nakit. Nije daleko ni vreme kada se smatralo da je plastični nakit nešto jeftino i sasvim bez vrednosti. Neki i dalje misle tako, a neki imaju isti stav i u vezi bižuterije.
Naravno da su nam najvažnije i najvrednije stvari plemeniti metali, oni traju, oni skupljaju i emituju energiju, oni su večni, oni su lepi, nasleđuju se, kupuju se pažljivim biranjem, na njih se možemo osloniti.
Ali, dozvolimo sebi i ludosti! Baš tako, ludosti. Kao da znaju, oni koji prave nakit od plastike često ga dizajniraju u smelim bojama, u šarenim dezenima. Dobar spoj.
Inače, reč "plastika" potiče od grčke reči plastikos koja znači "oblikovati". Postoje dve vrste plastičnih materijala: prirodni i veštački. Od prirodnih se pravio nakit još u antičko doba. 
Međutim, nakit od plastike počeo je svoju popularnost sa čuvenom Koko Šanel koja ga je posle 1925. uvrstila u svoje kolekcije. Ista godina je označila i početak umetničkog pravca Art Deco koji je koristio plastiku dajući joj prepoznatljive geometrijske i cik cak dezene.
Znate li da su kuće Chanel, Cartier, Hermes  i Elsa Schiaparelli poznate i po dizajniranju plastike?

   
Skup i kvalitetan nakit od plastike spada u kategoriju costume jewelry (nakit koji nije napravljen od plemenitih metala već od stakla ili plastike) i ima dosta vintidž komada.
Meni su ovakvi komadi omiljeni, možda zato što sam imala veliki ljubičasti prsten istog oblika u srednjoj školi
Ako niste, probajte. Lepo vreme donosi ludost.




Wednesday, 21 March 2012

Peacocks

Ovaj naslov za blog stoji dugo u mom telefonu kao podsetnik. Čeko je nešto, međutim nisam slutila da je čekao obeležavanje kraja. A i nisam imala nameru da pišem pohvalno.

Nisam primetila ovaj brend kada sam putovala u London. A jesam New Moment, koji se uskoro otvara i kod nas. Tada još uvek nije bilo ni Accessorize kod nas (odavno bejah ja dva puta u Londonu, odavno...). London je jedan od najboljih gradova za šoping, počevši od Primarka, preko River Islanda do, recimo, Barbour-a, da ne spominjem alternativnu modu i čuvene lude kvartove, ali to je za drugu priču.
Elem, nisam primetila Peacocks tada, a on se onomad pojavio kod nas. Volim svakakva pojavljivanja jer volim raznolikost - da kupim i ovde i onde i tuda i svuda. Za najnajnajskuplje još uvek nemam mogućnosti, ali zato ne prezam od najnajnajjeftinijih mesta jer i tu se štošta može naći. Znamo svi onu krilaticu (a zaista je tačna) - novac ne čini stil. Mislim, ne bih imala ništa protiv da stalno kupujem Burberry ili MaxMara ili Hugo Boss i slične "krpice", ali šta je tu je, za sada.
I tako se ja obradovah Peacocks-u kao još jednoj opciji. Međutim, ne leži vraže. Ja u toj radnji nisam uspela da kupim ništa od odeće! A trudila sam se, stvarno. Dva objekta, oba blizu mog posla, usput, i ništa! Ako ima išta lošije, to je onaj Quiz, ušla sam jednom i izašla (možda su se poboljšali, da ne grešim dušu, nisam ušla od kako se otvoriše u TC Ušće). Mislm, Quiz - sintetika, sintetika, sintetika i krojevi za Ibarsku magistralu. Tako je bilo. Šljaštenje, šljaštenje, zastarelo, prosto nekako. Znam, surova sam, ali kad se setim samo boja i krojeva i bleštavo lošeg materijala...
E, Peacocks nema te krojeve, ima čak i moderne fazone, ali materijali su loši do zla boga. Ili da kažem "imao je"? Šuška se po netu da se firma zatvara, da su nešto kao propali, otkupljeni, da se povlače...
Ulazila sam u radnje, često. Recimo, svidi mi se kroj. Kad ono boja katastrofa. Dezen. Poliester onaj najočigledniji. Krto. Plastično. Ili, možda i nije tako, možda ima malo pamuka, ali je kroj zastareo. I tako sve u krug.
Kupila sam tri primerka nakita. Kao zlatnu narukvicu koja je pocrnela posle nekoliko nošenja. Jednu ogrlicu sa roze ružama koja je cool, ali mislim da je metalni deo postao braon. I jednu torbu imam malu, staro zlato boje. Slatka je ali ne znam baš zašto mi je trebala, samo jednom sam je nosila (nadam se da hoću ponovo). I to je to. 
Nažalost, zaista. Trudila sam se. Nije da nisam. Nije išlo. 
Da ne pričam o muškom šorcu koji se pocepao, šta pocepao, poderao posle jednog nošenja. To čudo još nisam videla (a kupio moj prijatelj i svedočio mi). To je strahota.
I onaj program veša i bade mantila i pidžama. Piše pamuk a bolji pamuk kod Kineza milion posto. Pamuk kartonski, krt...Bade mantili od plastike. Plastični pamuk. Veštački pamuk? Šta li je po sredi?
Krivo mi je što se zatvaraju (u Beogradu su radnje poluprazne), mislim, za ljude kojima su prijali. Ne volim zatvaranja. Neka cvetaju svi cvetovi. Ako se meni ne dopada ne mora da znači da se drugima ne dopada.
Kada su počeli da se reklamiraju u emisiji "Šopingholičarke", odlučila sam da idem u malu igru - da zamišljam da mi neko da novac da ga potrošim samo tamo i da vidim šta bih morala da kupim. Nikako to da ostvarim do pre neki dan, a sad ispade da je to bila igra za oproštaj.

Ušla sam i fotografisala moj imaginarni izbor:

Ovo je mutna fotografija, sorry, bilo mi je malo neprijatno da slikam u samoj radnji. Kroj haljine nije loš, dobar je, u stvari, i sastav je nešto kao pola pola ili viskoza (ali i nje ima raznih vrsta), ali boja mi se ne dopada. 
Ovo nije loša ideja, rukavi su super, kroj, dezen...ali je sastav užas


Možda bih kupila obične majice, pamuk nije loš, mada, realno, takve se mogu naći i povoljnije (verovatno bih kupila bezbroj ovakvih jer su mi uvek potrebne, crne, bele, sive..)
Ova marama je simpatična, ali je sastav užas. No, ipak, mislim da bih je odabrala kad ne bih mogla da biram. Simpa je dezen i boja "otvara".
Gledam ovaj predmet odavno, to je nešto za ključeve, slatko, ali ne da mi se da kupim, nemam pojma zašto
I, konačno, ove verovatno, mada su poliester poliestera za koji je mikrofiber zakon zakona, ali kroj je super i baš su onako u fazonu starijih vremena. Kad bi mi neko dao pare da ih trošim samo ovde, kupila bih ih sigurno
E, sad, niti ću ikada učestvovati u "Šopingholičarkama", niti će mi neko dati novac da trošim u Peacocks-u i biće još i Peacocks bye bye?
I da odu i da ostanu, ako hoću povoljnije, uputiću se do Kineza, u Terranovu, u Calliope, u NewYorker, ima ih. Peacocks mi ostaje misterija. 

Friday, 9 March 2012

In the Name of the Rose

Ruža. Kraljica, lepotica. Jedinstvena u svojoj zavodljivosti, prostoj zakovitlanosti. Ona nije smislila neobičnost, koju tako volimo kod drugog cveća, da bi privukla posmatrače. Samo se uvila u slojeve svile nebrojeno puta. A baš je slojevi čine tako misterioznom, a trnje nedostupnom. Ruža pruža sebe  samo dostojnima. 
Ime ruže potiče iz francuskog jezika, ali on je samo njen poslednji prenosnik. Uzeo ju je iz latinske rosa koja je možda potomak grčkog ρόδον rhodon.
Čuveni rat dve vlastelinske porodice u Engleskoj se naziva rat ruža jer su pripadnici zaraćenih strana (Lankaster i Jork) zakačili belu i crvenu ružu na svoje rame i tako se odvojili. Ruža kao simbol rata? Sve je moguće. Ona izaziva, ta zamršenost lepote, mali vrtlog mirisa i latica, opasan je, možda, moćan je.

Ruže se odavno koriste kao simbol u mnogim organizacijama. Ruža je sveti znak nekih boginja (Izide i Afrodite, koja je bila često predstavljana sa ružama oko glave), a i presvete Bogorodice, vladičice Neba. U starom Rimu se divlja ruža stavljala na vrata one sobe u kojoj se razgovaralo o tajnim stvarima. 
Ne mogu da se odlučim koja mi je boja ruže najprimamljivija. U prvi mah bih rekla - žuta. Da, žuta, bodra, neobična. Crvena je neprikosnovena. Roze je domaćinska, jedra, najmirisnija. Bela je nežna. 
Crvena ruža simbolizuje lepotu i savršenstvo, roze dostojanstvo, eleganciju, poštovanje i radost, žuta toplinu, radost, prijateljstvo, bela čistotu, novi početak, venčanje, poštovanje, divljenje.
Sećate li se scene iz filma "Kao voda za čokoladu" kada uz pečene golubove Tita servira ružine latice u slasnom sosu, spravljenom od čežnje, ljubavi i strasti? Sećate li se šta je posle bilo?
Ružine latice se jedu još od antičkih vremena. 

Kada je reč o ružama u modi, prvenstveno o dezenu ruže na materijalima, kao mnogo mlađa mislila sam da je to tetkast fazon. Pre nekoliko godina sam iz novina isekla sliku uske crne haljine od grubljeg satena sa velikim ružama i oduševila se. 
Još uvek je nisam pronašla niti sašila, ali ne mari da pregledam šta na tu temu ima da kaže internet.











Simpatična kolekcija. Ipak, volela bih da nađem haljinu istovetnu onoj na slici isečenoj iz novina, zalepila sam je u svoju modnu svesku.
Bilo kako bilo, stavili ružu u kosu, oko ruke, na pojas, na haljinu, na cipele, bilo gde ili ne, ogrnimo se njenim zavodljivim mirisom. To nije miris opoja i omamljivanja, ružin miris je nijansa postojanog, prvog, nezamenljivog, onog ko zna ko je.

Moon

Danas konačno kupih mesečev kamen. Odavno nameravam. Moram priznati da mi je istog trenutka postao najdraži kamen koji imam (od poludragih i dragih - da ne bude zabune moje drago kamenje je veliko kamenje iz moje Zapadne Morave, najdraže reke na svetu). E, ovaj me je omađijao potpuno i želim samo da ga držim, ali danas neću jer je juče bio pun Mesec.
Mesečev kamen...Hm...Nekoliko kultura ga poštuje kao sveti i magični. U Indiji ga zovu kamen sna. 
Kao što mu i simbolika kaže, on je kamen emocija, rađanja, majčinstva. Mesec je mek, mesec je bled, mesec je melanholičan, mesec je krko stvorenje, pratilac, upijač svetla, drhturavo, sramežljivo, noćno biće...Ono je žena, ženska plodnost, jajnici, materica...U arapskim zemljama žene ga nose ušivenog u odeću jer pripomaže plodnost. Stari Rimljani su verovali da je ovaj kamen nastao upravo od mesečeve svetlosti!
Nošenje ovog kamena povećava nežnost, suptilnost, sanjarstvo. Ljubavnici su ga stavljali u usta za vreme punog meseca jer su verovali da će im se tako prikazati budućnost. U istočnim kulturama se veruje da nošenje ovog kamena donosi novu ljubav u život nosioca. Ljubavnici su stavljali mesečev kamen na srce posle svađe kako bi se što pre pomirili.
Stavlja se direktno na reproduktivne organe ukoliko žena ima problema sa hormonima, nošenjem ploda deteta, pms-om, menstrualnim ciklusom. 
Kada nosite mesečev kamen, družite se sa njim, držite ga u rukama, povećava vam se intuicija i bolje osećate ljude i pojave oko sebe. Vidite mlečnim, nevinim vidom, a takav je vid najpouzdaniji, neukaljan i neometan. Mesečev kamen nam donosi emotivnu ravnotežu. Donosi sreću, sposobnost majčinske ljubavi, lak porođaj, nove početke, podršku. To je podrška sa razumevanjem i saosećanjem, ona blaga ali celoživotna moć.
Šri Lanka je poznata kao zemlja gde se nalaze najsvetlucaviji i najprozirniji primerci mesečevog kamena. 

Nije ni čudo što sam kupila svoj prvi primerak baš ovih dana. Juče je bio pun Mesec! Savršeni Mesec  i ja imamo posebnu priču, od kad znam za sebe.
Pratila sam. Uvek kada živim lako, lepo, svrsishodno, kada osećam dobru energiju, kada sam ispunjena, jednostavna, zadovoljna i kada se sve to skocka, uvek je tada pun Mesec!
Prosto ne razumem kako nekome ova veličanstvena pojava može da smeta kad je meni tako darodavna! 
E, sad, zaključite šta god hoćete, ali ja vam iskreno kažem - vreme punog Meseca je moje vreme!
A mesečev kamen? Čeka me, čeka moje dlanove.

Sunday, 4 March 2012

Kutak

Maštam da moja biblioteka postane još veća ( planiram da napravim još jednu veliku policu i onda je ponovo fotografišem), da zauzima celu buduću sobu...U njoj bih imala kutak, pisaći sto na kome bih organizovala sve svoje spisateljske i istraživačke potrepštine, silinu papira, informacija, pregled aktuelnih knjiga (kojih je uvek minimum tri, a često i više). Imam odeljak biblioteke koji i sada liči na takvo što, ali ja bih onaj starinski profi sto oplemenjen nekom "velikom" tehnikom.
Spoj Saturna i Urana, kako se i očekuje.



Thursday, 1 March 2012

Udati se za Mocarta...


Zašto se u jednom od prethodnih postova podrazumevalo da volim određeni Prada model naočara za sunce? Zato što su baroque.
Ideja za ovaj post stoji u podsetniku u mom telefonu odavno. Pisala sam već o baroknoj modi (http://www.anaatanaskovic.rs/blog/moda/moda-inspirisana-barokom/), generalno, a o Mocartu pišem od kad znam za sebe. Sada ću opet malo sistematizovati sve, jer mi nikada nije dosta. Podstaknuta sam da ga završim lepo organizovanim i stručno vođenim podacima o kostimu na blogu modanekadisad.wordpress.com
Zašto se podrazumeva da volim Mocarta? Duboke su te tajne. Skrivena matematika iza njegove muzike koju je sipao na notni papir bez izmena. Ludost, krajnja ludost u izražavanju i prema životu. Upoređivanje njega i Betovena na času muzičkog u četvrtom osnovne, nastavnica nam objašnjava, meni je već tada sve jasno, kasnije su informacije samo nadograđivale taj prvi impuls voljenja. Igra, brza igra tonova. Zapitanost, ona iskonska zapitanost pred bremenom, pred strašnom suštinom koja je možda iza igre. Ili je ipak igra moćnija od strašnog? To je Mocartova muzika. To je, u stvari, pokušaj opisa jer dok je volim i slušam ne umem opisati sebe. 
Da li sam prvo zavolela Mocarta ili barok? Predbarok, barok, klasicizam i rokoko. Možemo li sve te periode zajedno zvati barok? Barokno doba. Osamnaesti vek...
Spomenuti čas muzičkog. Turski marš čuje se sa kasete. Mocart je imao barokne košulje sa čipkom (žabo), kaže nastavnica. Odmah sam kupljena. Takvu sam sašila za maturu, kasnije. I našla ljubljene crne barokne cipele od antilopa. Mocart cipele. I kaput sam dala da mi se sašije, u khaki nijansi. Imao je porube od crnog čvrstog pliša, plišane trake. Vezala sam rep i stavila crnu mašnu oko njega.
Pokucati na vrata Mocartove muzike znači prići joj otvoreno i bez ikakve nadmenosti i obmana. Svakom drugom kompozitoru možete prići i tako (mada je to uvek pogrešan pristup). Uvući će vas i zavesti lako kao čipka, ali posle nećete moći izaći. I lomićete se nad provalijom simfonije broj 40 ili u zlatnom kavezu Krunidbene mise iz kog se možete izbaviti samo bisernim suzama.
Ipak, možemo se igrati sa njim i bukvalno istražujući stare čipke.
Istovetno me fascinira i muška i ženska moda osamnaestog veka. Mogla bih da nosim obe varijante. 


Muška moda


Muškarci su obavezno nosili kaput koji se od struka širio i koji je imao podvrnute, velike rukave. Moram priznati da me taj odevni predmet fascinira. Dalje, čarape od debele svile (ili je to bio saten) i već pomenute košulje sa žaboom, a čipka izviruje i na rukavima. Bogato izviruje.  Pantalone su do kolena. Slične su nosile devojčice tokom mog detinjstva. 
Imala sam problem da objasnim krojačici kako da sašije taj čuveni kaput, nosila sam sliku (na kraju je ispalo fenomenalno, moraću da ga potražim u arhiviranim stvarima, da me želja mine). Tada nisam znala ni kako se zove, ali sam kasnije saznala da možemo koristiti termin redengot. Pojavljuje se i u nekim romanima taj izraz.



Ženska moda


Kad se samo setim...Veliki šal krem boje je izigravao, sklupčan na mojoj glavi, periku, a pufnasta narandžasta kabanica, zakopčana oko mog malog struka, igrala je ulogu barokne krinoline, onda kada sam bila mala i ne znam zašto i ne znam kako stalno igrala osamnaestovekovske scene, crtala barokne haljine i znala da volim samo Mocarta.


Raskoš barokne krinoline je teško opisati. Prvo, rukavi do laktova, tek skoro sam se setila da je to ideal lepote i shvatila da tako želim da se oblačim i sada. A drugo, i najvažnije, taj slap od materijala, moć koju stvaraju nabori...Neodoljivo, sasvim.
A belilo lica! Za to sam rođena. Od kad znam za sebe osobe koje me prvi put vide misle da sam trajno bolesna od nečega jer sam mnogo bleda. Bela sam kao sir. "Jedeš li ti krišom sapun, dete?" pitao me je otac u polušali i poluzbilji. Nemam ten ni na jednog od roditelja. Imam svoj, beo do temelja, izdajnički beo, voljeno beo. Tako u skladu sa osamnaestim vekom kada su se dame puderisale do besvesti 
Volela bih da imam njihove cipele od brokata.

Kako kaže naslov knjige "Udati se za Mocarta" Stefani Kauel, ja bih zaista mogla to da zamislim, da se ne lažemo, zamišljala sam...Bez pogovora.
Udala bih se, naravno, u "njegovoj" haljini. Izbor je veliki. Želja je kosmička.

Želim da pohvalim...

Dođoh danas ovde sa namerom da završim davno smišljeni blog, ali ipak me je jedna ideja pretekla. Takve stvari baš volim! Napisaću taj post, ali pre njega zaista jedna pohvala. Mala-velika.
Slučajno nađoh (znate ono kad špartate internetom i više ne znate kako ste naišli na određenu informaciju, kojim putevima-linkovima) vest da je Ana Cvejić, dizajnerka i umetnička direktorka New Momenta izabrana sa svojim radom u 10 najboljih koji su u konkurenciji u Cinderthriller takmičenju u organizaciji italijanske modne kuće Alberto Guardian i časopisa I-D.
Anina ideja je fantastična. Igra se slepilom koje sve više obuhvata ženski rod - praćenje trendova, čekanje šta je must, šta je in...Mislim...Kuda to vodi? Sve je lepo do određene granice. Ali, sve više je devojaka i žena koje tu granicu prelaze, na svoju štetu. 
"Treba biti svoj u svakom segmentu života, jer svi smo različiti i to treba sa ponosom nositi. To je više od trenda, to je životni stil"
Slažem se sa ovom konstatacijom Ane Cvejić. Oduvek sam bila takva, ma koliko sam menjala izgled i pojavu, uvek sam ono što sam uzimala prilagođavala sebi.
Volim, naravno, odeću, to je jasno i očigledno. Volim kako ona može da govori pre nas, pre nego što kažemo bilo šta. Volim da se igram, da izgled bude ogledalo jedne moje strane. No, ne dopada mi se virus opsednosti koji uzima maha u našem potrošačkom društvu.
"Ovo su cipele za jaku ženu koja ume da ih ponese i ima smelosti da vizuelnom provokacijom podstakne na razmišljanje o fenomenu ‘modnog roba’!" kaže Ana.
Ličnost, ličnost, ličnost je ona koja se ispoljava u našoj pojavi i kojoj prilagođavamo to što možemo naći u radnjama. Ono što znamo, što smo pročitali, što smo videli i proživeli.
Oduševljena sam (fotografija je preuzeta sa www.dominomagazin.com)