Follow by Email

Thursday, 24 May 2012

Pošta

Znate šta? Volim filmove sa Meg Rajan. I tačka. Sve ih volim i svi su posebni po nečemu.

"Stigla vam je pošta" (1998) mi je, pored svih ostalih slatkih sitnica (scenarija,glumačkih igrica, fotografije...) bitan i zbog same priče. Bavi se knjigama i knjižarama. Knjige su moj život. Čitam ih, pišem ih, radila sam master tezu o njima. O prodaji knjiga, to jest. Razmišljam i ja često o velikim knjižarama koje proždiru male. Neminovno? S jedne strane dobro. Kafe, grandiozni izbor. Sa druge strane bez duše. Bez daha starine.

Šta je osnova, početak u ovom filmu? (By the way, svojevrsni je rimejk filma "The Shop Around the Corner". Odgledala sam ga, baš u cilju pisanja ovog bloga. Simpatičan. 1940-a, Džejms Stjuart...Kolege u radnji u Budimpešti koji se ne podnose, a ne znaju da pišu pisma jedno drugom. Crno-bela nostalgija, ali i nerazvijena priča, nedovoljno objašnjena. Legendarna scena iz restorana je u njemu i "Pošta" ju je preuzela.)

Dakle, šta je početak ovog filma? Komunikacija putem interneta. Živimo u vreme kada je ona toliko razvijena da ljudi sve manje i pričaju na druge načine. Pojavljuju se i nuspojave. I kad se vide (već jednom), ljudi (naročito mladi) su skloni da se opet "nakače" na internet komunikaciju. Ili, može vam se desiti da neko  ko je ljubomoran na vas krene da vas vređa najstrašnije zato što ste mu odgovorili skraćenicom a ne, zaboga, hvalospevom (u vreme kada većina ljudi uopšte ne odgovara na poruke, sa čime se često suočavam, smatram ovo sasvim šizofrenim).

I tako, Meg Rajan (ja ne volim da koristim imena likova u filmu, više volim imena glumaca) živi sa intelektualcem u koga nije zaljubljena i kreće da komunicira sa nepoznatom osobom putem mejla. Meg Rajan je vlasnica male, slatke knjižare za decu u Njujorku, nasleđena je od mame. Vreme je poslednje, kaže njen dečko Frenk. We're seeing the end of Western civilization as we know it.
Jeste, u pravu je. Sve se promenilo. I knjige. I njihova prodaja. I ko sve piše. I ko sve komunicira. I ko sve sebi daje za pravo da kritikuje (a sam pravopis ne zna). I ljudi. I strpljenje. I sve.

Meg Rajan se, naravno, dopisuje sa Tomom Henksom. Ona još uvek ne zna da je to čovek koji će joj svojom gigantskom knjižarom uništiti posao i život (na tren). Zna samo da je on neko ko ume da napiše
Don't you love New York in the fall? It makes me want to buy school supplies. I would send you a bouquet of newly-sharpened pencils if I knew your name and address.
Oh, Bože, jesen, Njujork u jesen, miris školskog pribora i knjiga i neko ko želi da ti pošalje buket sveže zarezanih olovaka!
Šta će drugo Meg Rajan reći do: I hear nothing, not even a sound on the streets of New York, just the beat of my own heart. I have mail. From you. 
Šta će drugo Meg Rajan reći, oduševljava se knjigama i rečima. Ona je, kako kaže njen uštogljeni dečko,   a lone reed waving in the breeze standing strong and tall in the corrupt sands of commerce.

Meg Rajan i Tom Henks se upoznaju, ali ne kao osobe koje pišu mejlove, već kao rivali. A Tom Henks prvi shvati šta se dešava - da se vole oni koji se, prividno mrze. I uči je da bude hrabra, u ludoj situaciji kada se ona bori protiv njega. I know you worry about being brave, this is your chance. Fight. Fight to the death
Da, kako je tačno ovo worry about being brave. Mnogi od nas nisu naučeni da budu snažni pa moramo sami da se poboljšavamo. Sve kao "moraš biti fin". Ma, sa bezobraznima ne moraš biti fin!

Film ima zaista dobre opaske o vremenu u kome živimo. Na primer:

-They (moderne knjižare) have to have discounts and lattes, because most of the people who work there have never read a book.
-Technologically speaking, the worl's out of hand. Take the VCR (priča može da se proširi na internet sada). The whole idea of a VCR is that it makes it possible for you to tape what's on television while you're out of the house. But the whole point of being out of the house is so you can miss what's on television.
The whole purpose of places like Starbucks is for people with no decision-making ability whatsoever to make six decisions just to buy one cup of coffee. Short, tall, light, dark, caf, decaf, low-fat, non-fat, etc. So people who don't know what the hell they're doing or who on earth they are, can, for only $2.95, get not just a cup of coffee but an absolutely defining sense of self: Tall! Decaf! Cappuccino!
Joe. Just call me Joe.' As if you were one of those stupid 22-year-old girls with no last name. 'Hi, I'm Kimberley.' 'Hi, I'm Janice.' Don't they know you're supposed to have a last name? It's like they're an entire generation of cocktail waitresses.
The odd thing about this form of communication is that you're more likely to talk about nothing than something. But I just want to say that all this nothing has meant more to me than so many somethings.
Perfect. Keep those West Side, liberal, nuts, pseudo- intellectuals...
  Readers, Dad, they're called readers.
  Don't do that son, don't romanticize them.
Technology! Name me one thing, one that we've gained from technology.
   Electricity.
   That's one. You think this machine's your friend, but it's not.

I, naravno, na kraju, sve bude u redu i zaljubljeni shvate da se već dugo znaju. Tj. Meg Rajan shvati. I ispadne da se zaista isplati biti ličan i otvoren. Verujem u to. What's wrong with personal anyway? 
Ništa. Verujem da biti iskren i nepatvoren prema sebi i drugima na kraju uvek donese hepiend.

p.s. svaka čast scenaristima - Nora Ephron & Delia Ephron, zasnovan na drami "Parfumerie" (Miklos Laszlo)





Izvori

Tekst
Wikiquotes
Screenplays for you

Fotografije
http://ownlocal.com/newspaper-support-group/youve-got-mail-is-ripe-for-a-sequel/
http://criticalescapist.wordpress.com/category/film-review/
http://www.blu-ray.com/movies/Youve-Got-Mail-Blu-ray/16642/

Sunday, 20 May 2012

The Other Side

Odnedavno imam u stanu jastučić sa nasmejanim likom Merilin Monro. Prija mi. Naročito osmeh. I njena večita energija. Nije slučajno što su joj holivudski stručnjaci dodelili novo ime koje podseća na čarobnjaka Merlina. Sve je to smišljeno, ali za osobu koja je bila prava, koja je u sebi već nosila čarobnjaštvo. Ne vredi nekome da mu se smisle sva čarobna imena koja postoje i da se sam hvali ako nema u sebi to što želi da predstavi. 
Ovo je moj odabir fotografija gde večno mlada M.M. izgleda drugačije od vizure na koju smo navikli. One nam pokazuju njenu drugu stranu, koja je bila tu i biće zauvek.











Izvori
http://hapiru.tumblr.com/post/20823619081/miss-marilyn-monroe
http://erickimphotography.com/blog/2011/06/inspirational-street-photography-wallpapers-by-elliott-erwitt/
http://www.popartuk.com/people/marilyn-monroe/grand-central-station-cvf008-canvas.asp
http://www.nowness.com/day/2009/12/29/244/the-blonde-in-manhattan
http://fashion.elle.com/accessories/
http://acidcow.com/famous/27886-marilyn-monroe-photos-by-eve-arnold.html
http://a11news.com/6996/marilyn-monroe-unpublished-pictures/
http://thetinhouse.tumblr.com/
http://bellesbookshelf.blogspot.com/2011/06/reading-icons-marilyn-monroe.html
http://ifitshipitshere.blogspot.com/2009/06/never-before-published-photos-of.html

Friday, 18 May 2012

Venecija 2

Venecija je šarenolika inspiracija. Pronašla sam divne fotografije slavnih ličnosti koje su tamo boravilie. Neću da objašnjavam jer ove fotografije zaista govore više od reči.

Salvador Dali

Mik i Bjanka Džeger

Šon Koneri


Katrin Denev

Voren Biti

Pol Njumen

Brižit Bardo

Klaudija Kardinale

Gari Kuper

Džin Tirni

Elizabet Tejlor i Edi Fišer


Koliko su drugačije od novih! Nemam ništa protiv g. Klunija, ali nisam ni obožavalac. On je ovde samo personifikacija kako je predstavljanje umetnika u medijima sada više linearno, sa često veštačkim dozama glamura i sjaja. Ili je to samo zbog crno-belog efekta?

Džordž Kluni



Izvori
Fotografije
http://acidcow.com/famous/23765-retro-glam-stars-in-venice-16-pics.html
http://www.ibtimes.com/articles/207867/20110902/celebrities-68th-venice-film-festival.htm


Tuesday, 15 May 2012

Venecija 1

Jedan od onih gradova u koje želiš da se vratiš. Moraš. U njoj je tamna tajna.
Carnevale di Venezia je, kažu, nastao još u dvanaestom veku, a najluđi je bio tokom renesanse i baroka.  Istorija karnevala vezana je uz veliku pobedu Repubblice della Serenissima (Mletačkerepublike) nad Urlicom, patrijarhom, 1162. godine. Kako bi proslavili pobedu na Trgu sv.Marka, jedinom otvorenom venecijanskom trgu, ljudi su organizovali plesove, okupljanja i slavlja. Priznajem, oduvek mi je bio mističan, lep i zanimljiv, nasuprot onome u Rio de Žaneiru. Venecija...potraga, starost, dekadencija, povratak, raskalašnost, skrivanje, otkrivanje, klasika, avangarda. Bilo je dozvoljeno nositi maske od dana Svetog Stefana (26. decembar). Proizvođači maski, mascherari, imali su poseban status u društvu.
Šta je to tako privlačno u skrivanju? Igra. Novitet. Biti neko drugi. Možda prići. Možda pratiti. Možda uhoditi. Glumiti, dobiti snagu. Sa stanovišta sticanja samosvesti ovo nije nikako dobro, dobiti elan, okuražiti se za akciju tek kada se maskiramo. Ali, u ranija vremena bilo je veoma opasno javno izražavati želju. Požudu. Bilo šta.
A sada...ako se igramo...zašto da ne? Uostalom, venecijanske maske su toliko lepe da ničice padamo pred njima. Bela, čvrsta krhkost. Odstojanje. Nemost? Zavođenje. Vatreni ispod bezizraza. 
Nedodirljivost koja traži da bude dodirnuta. Pravila koja žude da budu prekršena.
Maske iz ranijih perioda bile su jednostavnije. Bele, jednobojne, sa jednim simbolom, praktične. Na današnje se dodaju gips i puno zlatnih detalja. O, kad se samo setim kako zveckaju u prepunim radnjama u gradu, raskošne, u nameri da prevaziđu jedna drugu, čipkane, uzbudljive do ludila!































Izvori

Tekst

Fotografije





Wednesday, 2 May 2012

Istorija osmeha

Neki kažu da je prvo što pokažemo iz sebe kada dođemo na ovaj svet plač. A šta je sa nama dok smo u maminom stomaku? Sigurna sam da se tamo često osmehujemo.
Osmeh je zadovoljstvo, milje, sreća, prijatnost, nekontrolisanost života, spontanost.

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Vasko Popa

What Mary is when she a little smiles
I cannot even tell or call to mind,
It is a miracle so new, so rare

Percy Bysshe Shelley

Jutros otkrih zanimljivu knjigu. Angus Trumble A Brief History Of The Smile. Kako autor navodi, teško je naslikati osmeh. Teško ga je izvajati, dodala bih. I teško je napisati smešan tekst. Mnogo je lakše patetisati, kukati, dodavati, nadograđivati na patnju.

Kouros from thebes
Počela bih od da Vinčija. Mona Liza, naravno. Bezbroj prolaznika je u Luvru istraživalo kako, zašto, kome se ona osmehuje. Kako se osmeh menja u zavisnosti od ugla gledanja, zašto je tako mali, zašto je zagonetan, ako jeste zagonetan. Zašto je enigma. Ne znam pravi odgovor. Ali znam da ona vrti svet oko sebe tim lakim osmehom. Možda je misterija zato što je tako lak, jednostavan. Ljudi odvajkada ne vide ono što im je pred nosom, tako jasno. Ubrati znanje koje raste pored puta je mnogo teže. Lakše je stremiti mu, u kobajagi potrazi, iza brda i iza vrba. A odgovor je tu.

Slikarski efekat koji dodaje misteriju ovom osmehu se zove sfumato. No, bitno je jedno. Osmeh opčinjava. Zaključava misli, otključava pore.

Slika Engleza, prerafaelita, Vilijama Holmana Hanta, Probuđena savest izazvala je skandal kada je izložena jer je prikazivala seksualno zadovoljstvo.

Viktorijanci su smatrali da je nepristojno smejati se i pokazivati širok, pun osmeh, niz zuba. Ah. (već danas krećem da ponovo čitam "Ime ruže"). Kakva greška (jedna od mnogih njihovih). Nepoznavanje porekla našeg, istorije, duha sveta. 
Afrička maska, osmeh

Ima još osmeha u slikarstvu. 
Luda sa lautom, Frans Hans


Žena s vagom, Vermer
Flora, Botičeli
Ima ih i na filmu. I oko nas. Dvadeseti vek je doneo slobodu smeha! Otvoren, grleni.

So, smile! You are NOT on candid camera! You ARE IN your life!


Izvori

Tekst

Fotografije


Tuesday, 1 May 2012

Osmeh je najbolji modni detalj

Život se vrti, vrti, ludo, sasvim ludo! Teme za blog naviru. Mnoge čekaju u telefonu, u kompjuterskim fajlovima, doći će na red, važno je da sam ih zapisala. Moje su.
Ova je došla sada. Cap! U sred nekog posla. Vođena razmišljanjima od juče, od danas. Misao. Kao da si na vodenom krevetu, ljuljuškaš se, smešiš se. I eto rešenja!
Juče je meni lično bio važan dan kad je smeh u pitanju. I danas se nastavio. I odlučila sam da opet čitam "Ime ruže". No, neću sad o tome.
Inspirisao me komentar na netu. Dodatno. Nimalo slučajno.

Smeh je, ljudi, lek. Osmeh nikada ne može biti višak. Uvek lepo stoji. Svima lepo stoji. Nosite ga svakoga dana! Fotografišite se sa njim. Dodajte ga uz svaku kombinaciju. Nepogrešiva će biti.
I to je to.



Fotografije
http://www.nadineandthecity.com/2009/09/17/smile-for-anna-sui/
http://www.guardian.co.uk/fashion/shortcuts/2012/jan/10/smiling-back-in-fashion
http://www.therisinghollywood.com/2012/01/11/hottest-fashion-accessory-on-the-runway-and-in-print-a-smile/
http://cigaretteandsoul.blogspot.com/2011/02/with-models-smile.html
http://www.punjabigraphics.com/kate-moss-graphic/