Follow by Email

Wednesday, 27 March 2013

Teaser 3

Treći odlomak iz moje nove knjige "Moja ljubav Nikola Tesla":

"Čula sam glasnika koji grozničavo lupa na Nikova vrata, jer je poruka hitna. Moja goruća energija, nastala naprasno posle lenjog i besciljnog gledanja kroz prozor, prenosila se gradom, putem tog ludačkog pisma, nisam se kajala što će se Nik uznemiriti i pomisliti da se nekome od nas nešto desilo, nisam osećala ništa drugo, samo nagon, neverovatan nagon da mu odmah nešto kažem. Oh, kako je silan bio taj nagon koji cepa udove, struji telom i peče"


Saturday, 23 March 2013

High

Posle dugo, dugo vremena kupila sam cipele sa visokom štiklom. Sve se vraća, sve se plaća. :)

Tuesday, 12 March 2013

Teaser 1

"Došao je! Poslušao me je, ili je došao samo zbog Roberta? Oh, ne znam, ne mogu da procenim. Kad je ušao, dočekala sam ga sama. Bilo je to prvi put da sam bila sama sa njim. Možda mu je bilo malo neprijatno, ali se trudio da to prikrije. Frizura mi je bila prelepa, moja teška kosa je bila poslušna i talasi su bili divni – gusti, glatki i sjajni. Lako sam strčala niz stepenice, kao devojčica, i širom otvorila vrata. Uneo je hladnoću sa sobom i živ miris grada, ali lice mu je bilo i dalje bledo i meko, nedodirnuto večernjim mrazem, nimalo crveno. On je zaista ogradio prostor oko sebe i ne dozvoljava da išta utiče na njegovo telo i um. Oh, taj naš zajednički momenat! "


Saturday, 2 March 2013

Ružica Sokić


Moram priznati da mi Ružica Sokić do danas nije bila omiljena. Nije mi bila ni neomiljena. Prosto, tako, nekako. Bez emocija sam bila prema njoj.
A danas je gledah u emisiji "Beograde dobar dan". Nisam, nažalost, stigla da odgledam emisiju do kraja, ali sam čula suštinu.
Uspešna umetnica, glumica, žena govori otvoreno "Ja nisam faca". Govori da se svaki put razmišlja i premišlja da li je nešto dobro uradila. Govori da je stidljiva. Govori otvoreno o svojoj nesigurnosti.
A kako drugačije da misli svako ko pokuša da bude saigrač sa Lepotom? Može li drugačije nego preispitivati se i stalno se boriti da se bude bolji, misliti se da li je parče umetnosti koje smo stvorili vredno sveopšte Lepote?

Mora se drugačije, viče novo doba u kome je svako sve. U kome svako žeil da bude ovo, ono, to, vrh vrhova, top topova. Nema u novim filozofijama stvaranja mesta za skromnost i preispitivanje! Guraj se, uguravaj se, promoviši se do besvesti, veruj u sebe bez ikakvog osnova, zovi se pesnikom iako pišeš trećerazredno, ništa pre tebe i pored tebe ne postoji, samo ti, samo se na tebe čeka. Gazi, pregazi, samo da se pojaviš negde. Šta će vreme reći? Koga je to briga? Da li si dovoljno dobar? Pa naravno da jesi! Ti si najbolji pisac, pesnik, slikar, muzičar...
Oh, Bože. 
Ne hulim ja na vreme. Ono je onakvo kakvo mora biti. Ne hulim ni na nadobudne ljude. Svako ima svoj put.
Vera je, naravno, potrebna. I ljubav za ono što stvaraš. I siguran stav. Ali ne pocenu svega, ne po cenu nerealnosti, kvaliteta, osvrtanja. Ne po cenu toga da ne znate gde vam je zarez a gde tačka.

Želim samo da zastanem i da razmišljam o onome što je danas gospođa Sokić rekla. O skromnosti i posvećenosti. 

Drago mi je da nisam luda.